OVO SU NAJVEĆE ZABLUDE O KALEMEGDANU! Većina se odnosi na građevine, a jedna je LINGVISTIČKI APSURD

Jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda sa sobom krije mnoge tajne, ali i zablude.

Postoji čitav niz terminoloških zabluda i grešaka vezanih za Beograd. Često su njihovom stvaranju doprinosili mediji, koji su ponavljanjem grešaka, uticali na to da se one vremenom ukorene među Beograđanima.

Među gradskim lokacijama oko kojih je danas najveći broj zabluda u svakodnevnom opticaju, ističe se posebno Kalmegdan. Tu se izdvaja čak pet krupnih grešaka.

Prva zabluda - pogrešno je koristiti termin Kalemegdanska tvrđava, jer je to lingvistički apsurd, s obzirom da sama reč Kalemegdan znači tvrđavsko polje, pa bi u bukvalnom prevodu to bilo “tvrđava tvrđavskog polja“.

Kalemegdan je naziv parka, a tvrđava nije kalemegdanska, već beogradska.

Druga zabluda - Rimski bunar ne samo da nije rimski, odnosno, antički, nego je izgrađen mnogo kasnije u 18. veku i gradili su ga Austrijanci. Znači nije iz antičkog doba, već su mu Beograđani dali pridev rimski kako bi ukazali na njegovu mističnost i starost.

Foto: printscreen

U Ratnom arhivu u Beču postoji dokument koji svedoči da je izgradnja bunara bila okončana 1731. godine i da je u njega tada bio ugrađen mehanizam za izvlačenje vode. Srbi su tvrđavu dobili tek 1867. godine, ali nisu imali podatke otkad je njen bunar.

Izgrađen je da bi u slučaju opsade Gornji grad, kao poslednje uporište bio snabdeven vodom. Kada se kopanjem došlo do 54 metara dubine naišlo se na nepropustljivi sloj, pa je jedino rešenje bilo da se prokopa tunel do savske vode. To se nije uradilo, ali su površinske vode počele da se slivaju u bunar.

Tako je ovaj nesvakidašnji bunar vodu umesto odozdo dobijao odozgo.

Funkcionisao je do početka 20.veka, a onda je potopljen zato što se voda nije vadila. Poslednji put je temeljno očišćen davne 1940 godine.

Treća zabluda - Donjogradska kapija iz 1717. godine isprva je u narodu važila kao Kapija princa Evgenija Savojskog, vojskovođe koji je osvojio Beograd ali nije učestvovao u izgradnji ove kapije. Kasnije je dobila ime Karlova kapija, a Beograđani i danas pretenciozno tvrde da je ime dobila po caru Karlu Velikom.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

On jeste bio veliki osvajač, ali s obzirom na vreme u kome je živeo, do tada nepostojeće Srbije (početak 9.veka) nije nikako stigao. Kapiju je mnogo kasnije podigao Karlo VI, habsburški car, a za gradnju ovog monumentalnog zdanja u duhu barokne arhitekture angažovao je znamenitog arhitektu Baltazara Nojmana.

Četvrta zabluda - smatra se da je Karađorđe posle Prvog srpskog ustanka ušao u Srbiju kroz kapiju ispod današnjeg spomenika Zahvalnosti Francuskoj, po čemu je ona nazvana Karađorđeva kapija. Tu je čak 1913. bio podignut i veliki spomenik Karađorđu, upravo jer se verovalo da je to bila tačka njegovog prodora u tvrđavu.

Iako je izgrađena početkom 19.veka u vreme ustanka je bila zazidana i to sve do 1952. godine. Karađorđe je ušao u tvrđavu sa Carigradskog druma, preko Stambol kapije, pa je samo ime legenda.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Peta zabluda - je napravljena namerno i odnosi se na Turbe Damad Ali paše, koji je poginuo 1716. u bici kod Petrovaradina i sahranjen u Beogradu. Već sledeće godine došli su Austrijanci i srušili grob i džamiju pored. Znatno kasnije, 1784. godine, umro je komandant beogradske vojske Mehmed Izet paša kome je podignuto današnje turbe.

Zabluda oko ovog groba nije samo deo tradicije jer je turbe obnovio izvesni Ali paša pred tursko napuštanje Beograda, već su joj itekako doprinele i kasnije političke igre.

Naime, u trećoj deceniji 20. veka trebalo je privoleti tadašnju Muslimansku stranku Mehmeda Spaha u koalicionu vladu, pa je kao deo političkog dogovora turbe bilo obnovljeno i posvećeno turskom vojskovođi Damad Ali paši, a taj naziv mu je ostao sve do današnjih dana.