U OVČIJOJ VUNI PRONAŠAO NOVAC! Majstor Miloš stiže do svake mušterije, Bog jedini zna KOLIKO IH JE DO SAD OŠIŠAO!

Veštim rukama majstor Miloš zna svašta nešto da napravi, a za Informer.rs govorio je o njegovom jedinstvenom zanatu - kako se mašinski šišaju ovce.

Još kada aprilsko Sunce najavi proleće i okopne snegovi sa zlatiborskih i zlatarskih brda, Miloš Duković (55) iz Donje Bele Reke kod Nove Varoši, priprema alat za šišanje ovaca i po pozivu domaćina kreće kroz planinska sela.

Zaradu je u ovčijem runu našao još pre 25 godina, i od tada do danas obišao gotovo sve zaseoke novovaroške i čajetinske, ali delove i ivanjičke opštine. Iako se čini da u selima Starog Vlaha nema puno belih stada, ipak Miloš ima pune ruke posla, počevši od aprila, pa do kraja juna.

- Posla ima u svako doba, doduše, treba leđa, snage i volje. - mudro kaže Miloš. Njegov alat je mašinica koja košta oko 500 evra, ona je zamenila čuvene nožice pomoću kojih su se u ovom kraju donedavno šišale stada, zatim dve ćuskije i kanap sa kojim se vezuje ovca. To je sve od alata što Miloš koristi za uspešno odrađen posao, a po njegovim rečima pri radu je najvažnija volja.

- Već 25 godina šišam ovce, izučio sam zanat, stekao rutinu i umeće, a najviše naučio na svojim greškama. Sada umesto nožica ( ručnog alata za ovaj posao), savladao sam i savremenu tehniku, kupio električnu mašinicu i sa njom svakodnevno radim. Istina, mašinicu je potrebno održavati (servisirati), menjati noževe, ali ipak ponovo je lakše nego ručno. - priča Duković.

Foto: B.I.

Ni sam ne zna koliko je do sada ošišao ovaca, evidenciju nije vodio, a kako kaže tačan broj Bog jedini zna. Nema kuće, ni ovčarice u ovom kraju u koju nije ukoračio i domaćinima ošišao ovce, a kako nam je rekao tokom dvadesetpetogodišnjeg staža niko od mušterija mu nije imao primedbu na rad.

- Nijedan posao nije lak, pa ni ovaj. Zahtevno je hitru ovcu savladati, stići, uhvatiti, pa tek onda ošišati, čini se - nije lako, brzo strada kičma, koliko god bila ispravna. - objašnjava on.

Nema terensko vozilo ali stiže na svaku adresu

Obučen u vetrovku, nekadašnje stajaće pantalone, vunene čarape i opanke, svojim autom "polom", gazi strme seoske puteve, kaljave sokake, kaldrme, raznete vodom planinskih potoka, pa i ako nema terensko vozilo nikog ne odbija, stigne na svaku adresu.

Istina je da je belih stada veoma malo u centrima sela, najviše ih ipak ima po brdima u torovima starijih gorštaka, nemoćnih da ih sami ošišaju, pa u pomoć zovu Miloša - i tu on stigne, iako nema asfaltnog puta, pregazi rupe i svaki kamen ispran prolećnom, svakodnevnom kišom.

- Zovu ljudi sa svih strana, od Zlatara, sela oko Uvca, podno Murtenice i Zlatibora, pa do ivanjičkih Močioca i Preseke. Svima se gotovo odazovem, jedino kada se domaćinima žuri, a već imam zakazana šišanja, tad ne mogu da stignem.  Cena šišanja kao paklica cigareta

Za razliku od čoveka, ovce se šišaju jednom godišnje, i to u ovo doba godine. Po Miloševom cenovniku, cena šišanja jedne ovce je 400 dinara, dok ljudi svoje šišanje ovoliko plaćaju bar jednom mesečno.

- Nema kud manje, danas je sve skupo, samo je seljačka muka jeftina. Meni nije "čist" dinar zarađen od šišanja ovaca, imam ja tu i ulaganja u opremu - mašinicu. Njeno servisiranje za jednu  sezonu ne košta malo, kao i noževi koji se oštre nekoliko puta u sezoni, naravno u zavisnisti koliko je čista vuna. - dodaje naš sagovornik.

Foto: B.I.

Jedini je majstor koji mašinski šiša ovce u novovaroškom kraju Nema puno majstora u Srbiji koji se bave ovim poslom, pa je Miloš jedini majstor u opštini Nova Varoš, koji mašinski šiša ovce po selima, dok su na Pešteri odavno savladali ovu tehniku i selima između Užica i Čajetine.

Miloš ima i naslednika

Poslednjih godina u ovom poslu Milošu je desna ruka sin Marinko, koji sa njim gazi brda i nimalo lakim radom zarađuje za život pod surovom planinom.

- I on se obučava polako, savladao je tehniku, radom stiče rutinu. Od malena sam ga učio da radi, da rad čini čoveka, sada je to i sam shvatio. - ističe Miloš.

U senci šumovitih gudura, pod skutom Murtenice, kilometrima udaljen od asvaltnog puta, nalazi se dom Dukovića, vrednih, časnih i poštenih gorštaka. Pored šišanja ovaca oni se bave i poljoprivredom, uzgajaju i obrađuju malinu i krompir, imaju dve krave od čijeg mleka prave pravi planinski sir i kajmak, gaje bikove za tov, a domaćin i pored svih poslova u domaćinstvu stigne i u građevinske radove, zida, betonira, moleriše.

Mudar je Miloš, uvek raspoložen za razgovor, razumljiv u sve grane života, poučno daje savete mlađim, među kojima je i onaj najvažniji - da u bilo koje vreme, i na bilo kom mestu može da se nađe način za zaradu, on ga je pronašao i to u svako godišnje doba.