Danas slavimo Petrovdan! Na ovaj praznik obavezno ispoštujte narodne običaje i nikako ne radite ovo

Srpska pravoslavna crkva i vernici 12. jula obeležavaju Dan svetih apostola Petra i Pavla. Ovaj praznik u narodu je poznat pod imenom Petrovdan i za njega se vezuje veliki broj običaja i verovanja.

Petrovdan se smatrao kalendarskom granicom u godini, kao jedan od ključnih datuma letnjeg ciklusa praznika, i često se povezuje s Ivanjdanom. Obeležava promene u prirodi koje donose sledeće godišnje doba i hladnije vreme.

Sveti apostol Petar je bio ribar koji je prvi izrazio svoju veru u Hrista i njegovo učenje, pripovedao je i stvorio neka od prvih uporišta nove vere. U narodu se veruje da Sveti Petar čuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) i da on ima ključeve od raja.

Sveti apostol Pavle je bio farisej, ali kada je upoznao Hristovo učenje, prihvatio ga je i postao jedan od njegovih najvećih propovednika i teologa. Obojicu je u Rimu pogubio car Neron.

Sve devojke koje su 7. jula posadile žito danas gledaju kako je izraslo i, prema narodnom verovanju ako su izrasle klice koje su se savile kao prstenovi, ove godine će se sigurno udati.

Foto: printscreen

Narodna verovanja i običaji

Postoji običaj kod Srba da se za Petrovdan na trgovima pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Deca pripreme savijenu brezovu koru u koju naguraju slamu, zapale je i obilaze torove i kolibe. Taj običaj se simboliše vreme kada su vernici progonjeni i mučeni, često vezivani za drvene stubove i živi spaljivani. Danas se veruje da će te buktinje, koje obično nose deca, doneti zdravlje i blagostanje u domaćinstvu.

U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osveštenje.

Zbog toga se na današnji dan u nekim krajevima Srbije nose jabuke na poklon prvim susedima, a neki ih nose i u crkvu na osvećenje. U nekim krajevima deca sa zapaljenim lilama idu od kuće do kuće i domaćini im dele darove.

Opšti je običaj da se za Petrovdan mese kolači sa jabukama koji se zovu "petrovača".

Foto: printscreen

Nekada je narod rano ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.

Slavljem ovog velikog pravoslavnog praznika završava se Petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve. S toga je običaj da se zakolje guska, kako bi se domaćini omrsili.

Trebalo bi rano da ustanete i "okupate se" u zracima izlazećeg sunca. Za dobro zdravlje tokom cele godine umijte se rosom. Nakon toga uberite cveće i dok od njega pletete venčić, razmišljajte o nekoj želji. Venčić držite u kući sve dok vam se želja ne ostvari. Usamljene osobe treba da naberu buketić cveća, stave ga na jastuk i tako prespavaju, pa se veruje, da će pronaći svoju ljubav.

Šta ne valja da se radi na današnji praznik?

Prema narodnim verovanjima na Petrovdan se ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola. Opšti je običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo, da će ako se to čini, padati krupan grad i uništiti useve.

Na ovaj dan se ni bašta ne zaliva, zbog pretnje da će stradati ili imati štete od groma svako ko ne poštuje ovu zabranu.