Muž joj poklonio sadnice borovnice, ona napravila plantažu: Ljilja se bavi proizvodnjom plavog zlata, njhovo voće stiže i na kućnu adresu (FOTO)

Kada je zbog ljubavi rodne Zeoke u Dragačevu napustila i preselila se u Beograd, profesorka Ljilja Đorđević ni slutila nije da će je život ponovo vratiti u rodni kraj, a jedan originalan poklon supruga koji je agronom po profesiji bio je presudan da napuste prestonicu i upuste se u nešto sasvim novo.

- Suprug mi je poklonio prve sadnice borovnice u saksiji i tako je sve krenulo, ja sam verovala u tu priču da to može da funkcioniše, a pošto radimo sa velikom ljubavlju i posvećenošću, imamo cilj da proizvodimo nešto zdravo, a danas je zdrava hrana nešto što se sve više traži i svima je potrebno, tako da nisam imala nikakvu prepreku u toj odluci, pogotovo što imam podršku porodice i supruga - kazala je za RINU Ljilja.

U dragačevskom selu Zeoke na 550 metara nadmorske visine Ljilja je formirala svoj zasad borovnica u saksiji i čvrsto rešila da njihovi plodovi rastu bez ikakvog hemijskog tretiranja, a brzo je dokazala da je to itekako moguće.

- Ne prskamo bukvalno ni sa čim, čak ni sa herbicidima, mi sve to ručno čistimo od trave, svaka saksija je bukvalno ručno oplevljena, očišćena i to se radi u kontinuitetu u skladu sa vremenskim prilikama. Ova godina je bila veoma kišna pa je bilo dosta tog posla, ali je definitivno moguće da dobijete zdrav, ukusan i sladak plod, na ovaj način - ističe Ljilja.

Foto: RINA

Od trenutka kada su prvi plodovi stigli na rod, Ljilja je rešila da ih ne predaje u otkupu, već sve što ubere proda za tili čas putem društvenih mreža, a dostava njihovih proizvoda je jedinstvena.

- U Beogradu za sve obožavaoce naših borovnica, mi ih dostavljamo na kućnu adresu i to u pakovanjima od po kilogram a u druga mesta u Srbiji šaljemo ih kurirskim službama - priča Ljilja.

Od svežih plodova ova vredna mlada žena pravi i matični sok bez dodatka šećera i vode, kao i slatko i pekmez.

- Naš pekmez je takođe bez šećera i konzervansa i bilo kakvih drugih dodataka, samo 100 posto zdrave, čiste neprskane borovnice, kuvamo na šporetu na drva, na smederevcu, znači kompletno zdrava proizvodnja.

Foto: RINA

Gajenje i branje borovnica zahtevan je posao, pa im je podrška porodice, ali i komšija od neprocenjivog značaja.

- Njih dvoje su se našli i jedno i drugo to vole, Ljlja je sa ovih prostora, moj brat je iz Beograda, ali to nema veze, napravili su jednu lepu porodičnu priču koja je krenula iz ljubavi, u početku je bila kao hobi, ali je na kraju prerasla u nešto veoma lepo. Ja ih podržavam i dolazim da im pomognem kad god mogu. Za mene je berba borovnica neka vrsta aktivnog turizma, dođete, na otvorenom ste, u prirodi ste, čist vazduh, čista borovnica, malo bereš malo jedeš i sve neprskano - kaže Ljiljina zaova Jelena Đorđević Popović.

Đorđevići su kažu našli svoj put, rade onako kako su zamislili, ne zanima ih cena u otkupu, niti konkurencija, izabrali su svoj put i način uzgoja i prodaje, a verni kupci čim se plodovi zaplave već šalju narudžbine preko fejsbuka i instagrama i sve što su poručili već sutradan stiže im na kućni prag. Ovi mladi ljudi dokazali su da je spoj tradicije i modernih tehnologija dobitna kombinacija i da se od uzgoja bobičastog voća može i te kako lepo živeti.