Milivoja usred noći probudila jaka vriska iz njive - Ono što je tamo zatekao potpuno ga je slomilo (FOTO)

Kada ga je iz sna probudila snažna rika jelena, vremešni starac, Milivoje Ilić (77) iz Negbine kod Nove Varoši, jedva je dočekao jutro da obiđe njivu u blizini kuće, odakle je tokom sitnih sati čuo jelene da riču.

Poranio je starina, ni jutarnja magla se nije podigla iz kotlina pod Murtenicom, a u njivi, kaže, imao je šta da vidi.

- Krompiri su bili na površini, iskopani i izgriženi, ali zasade repe su načisto uništili. Godina nam i onako nije išla na ruku, zbog kišnog proleća zakasnili smo sa setvom, taman kada su usevi nikli i okopali ih, "udarila" je suša, bilo je malo i grada, a sad su ih jeleni načisto dokusurili. Uložili smo i trud i rad, orali, kopali, ali kad treba da napunimo trapove pred zimu, nemamo čime, a gde smo bili i šta smo radili čitavog leta? - pita se Milivoje.

Pre nego što su Milivoju uništili njivu, "častili" su se u vrtovima njegovih komšija, najčeśće su jeli krompire, ali im je, reklo bi se, njegova repa bila iznenađenje, pa su se slatko gostili čitavu noć.

Žali Milivoje za usevima, repom cele zime dopunjuje ishranu kravama i ovcama, krompire koriste za sopstvenu ishranu, puna ih je kuća, nešto i prodaju, pa za krompire kupe žito za stoku, duga je zima.

- Teško je danas biti seljak, niko nas ne razume, radimo od jutra do mraka ne bi li šta stekli, ali nas uvek nešto "trli" i sprečava. Koliko sam samo rada uložio u ovu njivu, ručno i sejemo i kopamo, a umesto svojim radom da hranim moje krave, hranim tuđe jelene, za koje ne znam ni otkud ovde, do sada ih nije bilo - dodaje starina.

Savijenih pleća i ispucalih ruku kao hrastova kora, Milivoje je zajedno sa svojom suprugom Danicom, bez imalo volje, kupio po njivi šta je ostalo iza jelena. Jada se i dodaje da ne zna kome da se požali.

- Pitam se da li su preči ovi divljaci ili mi seljaci?  Ne znam koga to da pitam, kome da se obratim da čuje moj vapaj. Jeleni se svake naredne noći vraćaju u njivu, ali i u ostale po selu, pojedoše sve. Branimo se strašilima, postavljamo džakove, plastične kese, poklopce nižemo na kanap, ograđujemo žicom, ali džaba, i čobanice kuda nam pase stoka jeleni kidaju, pasu otavu, a za krave šta ostane - kaže ovaj planinac.

Po rečima stanovnika Negbine, jeleni već godinu i više krstare selom, najčešće su po poljima kada ima otave i deteline, zatim se kreću do kanjona Uvca, podno brda Niš, pa do planinskih zaseoka i visova Murtenice. Viđaju ih često, nisu plašljivi, ne boje se ni automobila, ali poljoprivrednicima najviše nanose štetu na usevima, i kao što reče deda Milivoje, umesto krava, repom je nahranio jelene.