Niška Klinika za onkologiju pozicionirala se kao vrhunska ustanova u oblasti lečenja maligniteta jer primenjuje najsavremenije terapije što pacijentima omogućava kvalitetan život i u slučajevima uznapredovale bolesti.
Specijalista internističke onkologije Dragana Ševo deo je mladog tima osobolja ove ustanove predvođene direktorkom dr Anom Cvetanović, koje zbrinjava pacijente sa područja cele jugoistočne Srbije i Kosova. Ona objašnjava da je najčešći malignitet ne samo kod nas već i u svetu, karcinom dojke ali da se zahvaljujući inovativnim terapijama, značajno poboljšala i prognoza lečenja i produžio i poboljšao kvalitet života pacijentkinja.
- Svaka osma osoba sa dijagnozom maligniteta boluje od karcinoma dojke. Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se u svetu otkrije 2.200.000 žena sa ovom bolešću , u Evropi je taj broj oko 500.000 a kod nas oko 4.500. Prognoza je da će 2040. godine od karcinoma dojke oboleti oko tri miliona žena a procenjuje se da će biti oko million preminulih - kaže Dragana Ševo.
Foto: D.K.
Uprkos zabrinjavajućoj statistici dr Ševo ističe da je poslednjih godina napravljen veliki iskorak u oblasti dijagnostike i lečenja ove vrste maligniteta te da su metode lečenja na niškoj onkologiji skoro dostigle one koje se primenjuju u svetu.
- Kada se pacijenti suoče sa ovom dijagnozom doživljavaju veoma teške trenutke. Mi smo ti koji treba da ih prvi suočimo sa tom istinom. Neki pacijenti to teže, neki lakše podnesu, trudimo se da im u tim trenucima budemo podrška. Ukoliko procenimo da im je potrebno više, upućujemo ih psihologu ili psihijatru na Kliniku za mentalno zdravlje. Međutim, uvek kada dolaze na terapiju, pričamo sa njima, objašnjavamo da ova dijagnoza ne znači kraj života, da postoje inovativni lekovi koji mogu mnogo pomoći. Čak i metastatski karcinom dojke pretvaramo u hronično oboljenje, pacijentkinje žive normalno, pet, deset, petnaest godina, dobijaju ciklibe, uzimaju ih kod kuće I žive komforno kao da nisu bolesne - objašnjava Ševo.
Govoreći o uzrocima karcinoma, dr Ševo objašnjava da su oni brojni.
- Na pojavu karcinoma dojke utiče starosno doba, češći su kod žena preko 40 godina. Zatim od značaja je pozitivna porodična anamneza, pacijentkinje čija je majka, sestra ili bliska rođaka bolovala od ove karcinoma dojke su u većem riziku. Veća je verovatnoća obolevanja žena koje sui male rani menstrualni ciklus, misli se na uzrast pre 13 godine, zatim kod osoba kod kojih je kasnije nastupila menopauza, zatim gojaznost, posebno kod postmenopauzalnih žena jer se u masnom tkivu stvara estrogen koji dovodi do stvaranja hormone zavisnih tumora, zatim unošenje egzogenih estrogena kao što su kontraceptivne pilule ukoliko se koriste u dužem periodu - kaže dr Ševo.
Prema njenim rečima, ono što otežava dijagnostiku ove bolesti je što su maligne promene ponekad neprimetne a ključno je da se bolest što pre otkrije.
- Kada su tumori manji od 10 milimetara, promene se ne mogu primetiti samopregledom. Sumnja na karcinom postoji ako su veći, u obliku tvrdih izbočina koje su fiksirane za kožu, zatim ukoliko dođe do uvlačenja bradavice ili iscedka Iz nje, posebno ako je sukrvičav ili braon boje. Kod ovakvih promena potrebna je dalja dijagnostika najpre ultrazvučni i mamografski pregled Ako se ustanovi suspektna promena, pacijentkinja se upućuje kod nas ili direktno na Kliniku za radiologiju radi tzv. Kor biopsije.
To je bezbolna metoda, radi se u lokalnoj anesteziji, kratkotrajna je ali vrlo značajna jer se mogu dijagnostikovati i male promene. Specijalnim uređajem izvlači se uzorak promene, šalje se radi ustanovljanja PH nalaza kako bi se videli da li je u pitanju karcinom a ako jeste kom tipu i podtipu pripada - opisuje ova lekarka dijagnostičku proceduru.
Foto: D.K.
Nakon identifikacije kom histološkom I biološkom tipu pripada konkretni karcinom, određuje se terapija.
- Terapija zavisi i od stadijuma karcinoma dojke, delimo ih na rane, lokalno uznapredovale i metastatsku bolest. Karcinomi manji od dva centimetra, sem nekih agresivnijih su operabilni, tu do izlečenja dolazi za oko godinu dana. Lokalno uznapredovali su veći, umeju da zahvate limfne žlezde, tu se primenjuje sistemska terapija čiji je cilj da se ta promena smanji kako bi se olakšala hirurška intervencija. Nakon operacije, kada stigne ponovni PH nalaz, tkivo dojke i limfne žlezde, odlučuje se da li je potrebna hemio terapija, hormono ili antiher 2 terapija zavisno od tipa i vrste, odnosno biologije tumora. Metastatski karcinomi su oni koji su se proširili u telu i tu se primenjuje sistemsko lečenje - objašnjava proces lečenja dr Ševo.
Komentarišući hirurški aspekt lečenja doktorica Ševo navodi da i operativni zahvat može biti različit, zavisno od vrste i uznapredovalosti tumora.
- Poštedna metoda koja podrazumeva delimično uklanjanje dojke, radi se kod malih karcinoma. Radikalna mastektomija se primenjuje kod velikih tumora, agresivnijih karcinoma i u slučaju kada su zahvaćene limfne žlezde. Kod poštednih operacija po pravilu je potrebno i zračenje a kod radikalne mastektomije samo ako je tumor bio veći od pet centimetara. Zavisno od broja zahvaćenih limfnih žlezdi, zrači se i pazušna jama - navodi Ševo.
Komentarišući primenu hemioterapije koja je sastavni deo lečenja u mnogim slučajevima oboljevanja od karcinoma, doktorica Ševo ističe da je i u ovom domenu učinjen veliki napredak te da su nus pojave lečenja svedene na minimum.
- Prvo pitanje koje nam pacijenti postavljaju kada im odredimo hemioterapiju je da li će patiti od mučnina i povraćanja. Zahvaljujući novim lekovima preko 95 posto pacijenata nema takve tegobe, može da nastupi tzv. odložena mučnina koja se takpođe rešave lekovima a niije redak slučaj da žene koje su na hemioterapiji normalno odlaze na posao. Drugi problem je gubitak kose ali i to se rešave, postoje perike, turbani i slično što omogućava ženi da se lakše nosi sa tim nedostatkom dok kosa ne poraste. Hemio terapija osim kao infuziona daje se i u tableticama, Hormonska terapije takođe je u tabletama, vrlo je komforna,pacijentkinaj dođe jednom mesečno po lekove i pije ih kod kuće - kazala je dr Ševo.
Ukazuje da je u primeni novi dijagnostički metod i procedura preventivne hirurške intervencije u slučaju visoke verovatnoće oboljevanja od karcinoma.
- Oko pet odsto karcinoma je nasledno, u pitanju su žene sa tzv. Brka mutacijom. One su u riziku da im se tumor javi i u drugoj dojci i u jajnicima pa se kod tih žena preventivno uklanjaju ovi organi. I zdrave žene mogu uraditi testiranje radi ustanovljavanja prisustva te mutacije, ukoliko je nalaz pozitivan, preventivno se skidaju obe dojke i oba jajnika - rekla je doktorica.
Foto: D.K.
U nastojanju da pacijentima pruže što bolje lečenje, stručnjaci Klinike za onkologiju kontinuirano prate svetske trendove.
- Naša mlada ekipa svoje znanje kombinuje sa iskustvima prethodnih generacija. Odlazimo na kongrese, simpozijume kako bismo se upoznali sa najsavremenijim dostignućima u domenu onkologije. Osim što imamo dobar tim, učinili smo dosta i na sređivanju klinike. Dnevna bolnica se proširila, dobili smo puno novih lekara, uvećan je i srednji kadar tako da nemamo liste čekanja iako nam samo kroz dnevnu bolnicu svakog dana prođe šezdeset,, sedamdeset pacijenata. Nemamo problema sa nestašicom lekova pa svaki pacijent može da računa da će u našoj ustanovi dobiti isti kvalitet lečenja kao i u drugim centrima u Srbiji, te da naši protokoli prate najsavremenije metode lečenja koji se primenjuju u svetu - zaključuje doktorica Ševo.
Po završetku ove akcije, u toku je akcija za pomoć manastiru Sveta Petka Izvorska, dom pri manastiru koji brine o osoba sa intelektualnim poteškoćama, a nakon toga pokrenućemo akciju za prikupljanje pomoći za crkvenu kuhinju u Beogradu. Zimu ćemo iskoristiti za pripremu jedne veće akcije, koja će biti realizovana van granica Srbije.
Svakog minuta u Evropi se dijagnostifikuje preko pet novoobolelih od nekog maligniteta i ukoliko se ovako loša epidemiološka situacija nastavi, maligne bolesti će 2035. godine biti na prvom mestu po mortalitetu, ispred kardiovaskularnih oboljenja, istakla je danas direktorka Klinike za onkologiju u Nišu dr Ana Cvetanović.
Davorin Radosavljević, direktor Medikalne onkologije u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da će lista novih 26 lekova prvog juna stići u bolnice
Broj pacijenata koji imaju maligne bolesti toliko brzo raste da ćemo 2025. godine imati više onkoloških nego kardiovaskularnih pacijenata, upozorava direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Danica Grujičić
Direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Danica Grujičić, izjavila je u večerašnjoj emisiji Hit Tvit da virus korona nije prirodnog porekla
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Po završetku ove akcije, u toku je akcija za pomoć manastiru Sveta Petka Izvorska, dom pri manastiru koji brine o osoba sa intelektualnim poteškoćama, a nakon toga pokrenućemo akciju za prikupljanje pomoći za crkvenu kuhinju u Beogradu. Zimu ćemo iskoristiti za pripremu jedne veće akcije, koja će biti realizovana van granica Srbije.
ermenija bi mogla da ostane bez povlašćenih cena ruskog gasa i pristupa zajedničkom tržištu Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES), ukoliko nastavi približavanje Evropskoj uniji.
Danas su Niš i ceo jug Srbije bili u centru pažnje jer se na centralnom Trgu kralja Milana održavao veliki narodni skup liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija"!
U debati na RTS-u viđen je nezapamćeni politički nokaut u kom je potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić razmontirala predstavnika takozvane "Studentske liste", Vladana Kuzmanovića.
Predstavnik takozvane ''studentske liste'' Vladan Kuzmanović obrukao se tokom izborne debate ''Reč na reč'' na RTS-u, kada je u programu uživo umesto pravilnog oblika ''talac'' izgovorio ''taoc''.
Potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić, koja je predstavljala listu "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" u predizbornoj debati na RTS-u, bukvalno je patosirala blokadere i tajkuna Dragana Đilasa.
Crveni tim u Exatlonu komentarisao je čarke između Nikole Lakića i Mihaila Adžića i zajedno su došli do zaključka da je Mihailo ljubomoran i da mu je krivo zbog uspeha Crvenih.
Takmičar Plavog tima Mihailo Adžić otkrio je kako vidi provokaciju Crvenih dok njegovi saigrače žale zbog propuštene šanse da razgovaraju sa porodicama.
R. V. sa Cetinja i S. M. iz Podgorice uhapšeni su nakon što su na carinskom terminalu u Nikšiću uhvaćeni u pokušaju da ukradu 320 litara goriva iz dva teretna vozila firme za koju rade.
Najtužniji slučaj prevare starijih građana zabeležen je u Šibeniku, gde je nesrećni penzioner (83) ostao bez značajne svote novca verujući da pomaže osobi sa kojom je gradio odnos u virtuelnom svetu.
Milorad Ulemek Legija (58), bivši komandant "crvenih beretki" kojem je odlukom Višeg suda u Beogradu za još najmanje dve godine produžen boravak u najstrožem zatvorskom režimu u "Zabeli", takozvanom Alkatrazu, uložio je žalbu Ustavnom sudu Srbije na ovu odluku, saznaje Informer.
Mlađi muškarac poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila danas oko 17.30 časova na obilaznici oko Bijeljine, u blizini Industrijske zone 1.
Kraljevačka policija uhapsila je D. K. (54) iz ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Izraelska vojska saopštila je da je likvidirala poslednjeg pripadnika Hamasa koji se još nalazio na slobodi, a učestvovao je u otmici tela 22-godišnje Šani Luk, ubijene tokom napada na muzički festival Supernova 7. oktobra 2023. godine.
Iran se pripremio za sveobuhvatan, višeslojan i potpuni rat, dok tenzije u regionu nastavljaju da rastu, izjavio je danas neimenovani, visoki bezbednosni zvaničnik te zemlje, prenela je iranska Pres tv.
Glumac Petar Božović otvoreno je izjavio da za njega "brak ne postoji ako nema dece", što je bio i glavni razlog zbog kojeg se razveo od svoje prve supruge, glumice Marine Koljubajeve.
Glumac Nikola Kojo ponovo je uspeo da šokira javnost u Srbiji, ali ovog puta ne glumačkim ostvarenjem, već besramnim lažima i licemerjem koje je plasirao direktno u hrvatskim medijima.
Domaća filmska i televizijska produkcija poslednjih godina dobila je snažan zamah, snimaju se brojne serije i filmovi, a Srbija je postala atraktivna destinacija i za velike strane produkcije.
"Frankenštajning" predstavlja pokušaj da partnera skrojimo prema sopstvenoj viziji savršene osobe, a bračni terapeuti upozoravaju zašto je veoma opasan.
Brazilka Merivon Roša, koja je privukla pažnju svetske javnosti "udajom" za krpenu lutku u prirodnoj veličini, podelila je na društvenim mrežama emotivnu objavu povodom njihove šeste godišnjice.
Predjela su nezaobilazan deo slavske gozbe, a recept za dekorativni slani rolat sa paradajzom pravi je izbor da je obogatite nečim ukusnim i nesvakidašnjim.
Pop diva Jelena Karleuša pojavila se na jednom događaju u Beogradu u društvu svog partnera Aleksandra Ševe, koji je sve vreme bio uz nju i pobrinuo se da pevačici ništa ne nedostaje.
Pevač Darko Lazić odlučio je da se posveti treningu i fizičkoj spremi, a najnovijom objavom na društvenim mrežama privukao je veliku pažnju svojih pratilaca - najviše dama!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.