Na Vaskrs prošle godine učinio je ono što mnogi ne mogu! Dr Čeliković iz Kragujevca o putu na 8.091 metara, surovi vrh Himalaja

Poznati kragujevački doktor i alpinista, Dragan Čeliković, prvi je alpinista sa Balkana i iz Srbije, koji je osvojio Anapurnu, jedan od najtežih vrhova Himalaja. I to iz drugog pokušaja! Prvi put o ovom poduhvatu javno je pričao svojim Kragujevčanima.

U punoj sali Knjaževsko-srpskog teatra održao je nedavno prezentaciju o ovoj ekspediciji na kojoj su bili prošle godine. Na na samom vrhu bio je na naš veliki praznik Vaskrs, što mu je, kako rekao, dalo dodatnu energiju.

Za osvajanje negostoljubivog i opasnog planinskog vrha koji doseže 8.091 metara, Čeliković kaže, da mu je to jedan od najvećih životnih uspeha otkada se bavi alpinizmom.

Ovo nije prvi put da je bio na Himalajima. Učestvovao je 15 ekspedicija, a do sada je osvojio sedam vrhova viših od osam hiljada metara. Anapurnu je pokušao 2019. godine da osvoji i odustao.

Foto: printscreen RTK

 

Taj vrh je dopustio ljudima da ga osvoje tek 1950. godine, pa naredni put dve decenije kasnije.

- Vrh je veoma težak, sa velikim usponima, vertikala, ali imam iskustva, noge me dobre služe i rešio sam da idem. Na vrh smo krenuli 12. aprila, stigli na vrh 16. a u bazni park se vratili dva dana kasnije - ispričao je dr Čeliković.

- O to su takve planine, da mi nemamo predstavu kako to izgleda zaista. Anapurna ima 55 km u širini. Ogroman masiv, i sve te gravitacione sile, ta energija, mnogo su jače na drugim planinama. Tih 8.000 deluju famozno jer se smatra da ljudski život nije moguć iznad te visine. Može da boravi kratko, tek možda desetak sati sa kiseonikom. Atmosferski pritisak je nizak ispod 300 milibara tako da su to izuzetno negostoljubivi uslovi - opisao je dr Čeliković, prenosi RTK.

U ekspediciji sa Draganom Čelikovićem bilo je desetak posvećenih planinara. Na žalost jedan od njih, je od isrpljenosti i umora preminuo prilikom spuštanja.

Foto: printscreen RTK

 

Kaže da ovaj vrh traži od iskusnih alpinista ogromnu fizičku energiju, mentalnu snagu, izdržljivost. I nije samo dovoljno stići do jednog od surovih vrhova, već je potrebno rasporediti znanje i kondiciju.

- Vrh je pola puta, jer se treba i vratiti. Nesreće su češće pri povratku, čak 60 odsto nesreća se tada dešava, zbog pada koncentracije, ljudi su dehidrirani, nemaju vode, hrane. Prava radost se oseti kad se vratimo bezbedno u kamp - ističe dr Čeliković.

Dospeti na Anapurnu, deseti najviši vrh na planeti, mogu malobrojni.

- Taj doživaljaj koji čovek ima na tom mestu ne može se uporediti ni sa jednim mestom na svetu. Privučeni ovakvim vrhovima, svesni opasnosti idemo u takve rizike - dodaje dr Čeliković.

U Planinarsko društvo upisao se1980. godine, a na Himalaje je prvi put stigao 2003. godine.

Vraća im se svake godine jer, kao i za svakog alpinistu, i za njega su "moćni Himalaji neprolazna fascinacija".