Spakovali kofere i pobegli iz Pariza! Neki misle da su "ludi", ali u ovome je stvar!

Dalibor i Suzana nisu rođeni u Srbiji, ali su se kao deca gastarbajtera koji su radili u Francuskoj i Danskoj upoznali jednog leta u Prokuplju. Zaljubili se, počeli zajednički život u Parizu, dobili troje dece...

- Rođena sam u Danskoj, mama mi je poreklom iz ovog kraja, a Dalibora sam upoznala tokom jednog leta baš u Prokuplju, jer je i on poreklom odavde, ali je živeo u Parizu. Kada smo se venčali, ostali smo u Parizu, sve do pre tri godine kada smo rešili da promenimo život i da svojoj deci obezbedimo mirnije odrastanje - priča nam Suzana Simonović Pedersen (39).

Imaju bliznakinje od šest i sina starijeg dve godine koji kao i sva deca uživaju u prirodi i malom gradu. Takav slučaj nije bio u Parizu, nastavlja Suzana. 

Foto: LJ. S.

 

- Imali smo u prizemlju zgrade pekaru. Znala sam da nikada neću smeti da pustim bilo koje od naše dece do nje sve dok ne napune 12 godina. Kada sam shvatila da učim decu da, ako im se neko obrati na ulici, beže, a ne da kažu: "Dobar dan" odlučili smo da dođemo u Prokuplje - objašnjava Suzana. 

Dalibor dodaje da je preseljenje bila njena inicijativa, ali je prihvatio plan.  

- Pitate zašto baš Prokuplje? Tu smo imali kuću, nasleđenu i činilo se da je to dobra baza za
početak. Oboje smo napustili poslove, spakovali kofere i došli. Od tada, evo ima tri godine nismo mrdnuli. Još upoznajemo Srbiju.

Oboje kažu da je za njihove najbliže, porodicu i prijatelje ova odluka bila šok! Upozoravali su ih da je to sasvim drugačiji svet.

- Jeste bilo nekih, pre svega, birokratskih poteškoća kada smo došli, ali ostalo je išlo lako. Želeli smo da deci omogućimo bezbrižno detinjstvo i u tome smo uspeli i nismo se pokajali. Dalibor radi za jednu beogradsku firmu, a ja sam potpuno posvećena prirodi i deci. Počela sam i da se bavim pčelarstvom u Novom Selu, gde takođe imamo imanje - objašnjava nam Suzana, koju smo sa porodicom zatekli u Planinarskom domu u Rastovnici gde je za mlade držala obuku o pčelarstvu.

- Naši odmori poslednjih godina su boravak u prirodi. Svoj gradski automobil smo zamenili džipom i tako sa decom putujemo, razapnemo šator i upoznajemo Srbiju. Ovde je priroda još netaknuta, i to je ono što nam zaista treba. Sada Prokuplje ne bih menjala za dva Pariza - dodaje naša sagovornica uz osmeh.