Tesla sebi jedno nije mogao da oprosti do kraja života! Sve je otkrio u poslednjem pismu majci!

U poslednjem pismu koje je Nikola Tesla napisao majci, Georgini Đuki, izrazio je duboku tugu, osećaj težine i zabrinutost za njeno zdravlje.

Tesla se osećao potišteno i želeo je da bude sa njom kako bi joj doneo čašu vode. Sve godine koje je proveo služeći čovečanstvu donele su mu samo uvrede i poniženja. Opisao je i čudne zvukove koje je čuo, poput zapomaganja na nepoznatom jeziku, pa je izrazio strah da možda gubi razum.

Tesla je planirao da se vrati kući u Jugoslaviju, pa je osećao sve veći nemir zbog stanja svoje majke. Međutim, morao je da izvrši neodložne obaveze prema američkoj vladi i zbog toga nije mogao odmah da joj ode u posetu.

Foto: Foto: Profimedia

 

U trenutku kada je uspešno demonstrirao svoj eksperiment bežičnog prenosa električne energije u Kongresnoj dvorani, umesto trijumfa osećao je prazninu, shvatajući da je propustio nešto važno u životu.

Nakon što je saznao za majčinu smrt, Tesla je osećao duboko kajanje i ravnodušnost prema svemu što se događa, pa tako i prema uništenju njegove laboratorije.

"Uzalud moje godine provedene u nauci"

"Ovo ću pismo položiti na tvoj grob kad stignem na naše seosko groblje. Sada verujem u ono što nikad nisam, da si tamo, negde, još uvek 'Ti' i da tvoj život nije zauvek prestao."

Sad mi je žao što nikad nisam hteo da se družim s Turcima jer su oni pevali iste tugaljive pesme kao one iz mojih praskozorja. Sada se sećam da su oni znali puno više nego ja o svim tim stvarima koje, tek sad, spoznajem.

Zalud moje godine provedene u nauci, kad su bile jalove. Moli, tamo, za mene, majko, ako možeš, tom maurskom tužaljkom za izgubljenu dušu svog sirotog neukog sina…" zaključio je Tesla u svom pismu.

Njegovo pismo postalo je svojevrsno oproštajno pismo, u kojem izražava veru u neku višu božansku silu. Na kraju, on priznaje da su njegove godine posvećene nauci bile jalove i moli majku da se moli za njegovu izgubljenu dušu.