Sekunde su ga delile od smrti, bio je sav beo od prašine! Ljubica je čekala unuka ispred stanice kad je došlo do nezapamćene nesreće

Dan posle strašne tragedije kada se srušila stara nadstrešnica ispred Železničke stanice u Novom Sadu u kojoj je stradalo 14 osoba, javljaju se građani sa rečima saučešća i ličnim pričama koje su doživeli tog kobnog dana.

Penzionerka Ljubica M. ispričala je novinaru Informera da su se ona i njen unuk u to vreme nalazili vrlo blizu mesta nesreća i da su se i njihova imena danas mogla naći na spisku poginulih. 

- Trebalo je da se nađem sa unukom na autobuskoj stanici i u momentu tragedije nalazila sam se kod dolaznih perona, oko pedesetak metara od mesta, gde je pala nadstrešnica. Unuk je samo nekoliko sekundi pre toga prošao ispod nje i malo ga je delilo od pogibije - priča Ljubica dok se krsti i zahvaljuje Bogu.

U trenutku pada betonske konstrukcije, bila je okrenuta leđima zgradi Železničke stanice, ali je, kaže, "udar bio toliko snažan" da se u momentu bukvalno zateturala...

Foto: informer.rs

- Prvo što sam pomislila jeste da je neka avionska bomba, jer sam tako nešto slične jačine čula samo 1999. kada je porušen Žeželjev most, jer sam stanovala u zgradi u blizini. Okrenula sam se i videla oblak prašine. Posle nekoliko trenutaka do mene je stigao unuk, koji je od kose i glave do patika bio beo od prašine. Počela sam da drhtim, a on je pokušavao da me smiri, mada je i on bio veoma uplašen - nastavlja priču naša sagovornica.

Ona kaže da je videla kako izlaze ljudi iz stanice i uspaničeno pokušavaju da sklone beton koji je pao na nesrećne žrtve, ali je onda dosta njih počelo mobilnim telefonima da poziva policiju i Hitnu pomoć.

Oni su stigli za nekoliko minuta, a naša sagovornica kaže da je unuk ubedio da krenu kući, jer je srčani bolesnik sa visokim pritiskom i dijabetičar, a bojao se da joj još više ne pozli.

- Posle sam na televiziji čula kakava se tragedija dogodila i samo Bogu zahvaljujem što mi je sačuvao unuka - zaključuje penzionerka Ljubica.