U vlaškom kraju ispoštovana sveta tradicija! Badnjak dovoze do porte, na žaru se peče meso, a za doručak jede borandu!

U koloni automobila, kojih je čini se ove godine bilo najviše do sada, Majdanpečki parohijani predvođeni sveštenikom Vladimirom Vukovićem, krenuli su po badnjak, sveto Hristovo drvo koje za vernike ima posebnu simboliku.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava i slavi Badnji dan i priprema se za najradosniji hrišćanski praznik Božić. Badnjak se unosi u sve pravoslavne Hramove i osveštan deli vernicima, koji ga nose u svoje domove.

Majdanpečani su ga posekli u okolnim šumama nadomak Majdanpeka i delili vernicima koji su čekali u velikom broju ispred crkve Svetih Apostola Petra i Pavla.

- Ovo je za nas nešto najuzvišenije. Svake godine ustajemo rano pre svitanja i krećemo po badnjak, jer je za nas Badnji dan i veče kao i sutrašnji Božić, nešto najradosnije i što iščekujemo s ushićenjem svake godine, kaže jedan od Majdanpečkih parohijana koji je u osvit zore krenuo sa svojim meštnima po sveto Hristovo drvo.

Badnjak se nalaže ispred majdanpečke crkve i kako to običaji kažu uz večernje bogosluženje i Božićnu molitvu, obaviće se paljenje, koje će kao i svake godine za građane Majdanpeka predstavljati najveću svetkovinu.

Uz šolju toplog čaja, časicu kuvane rakije i vina, vatromet, uživaće stariji, ali i mališani kojima Badnji dan predstavlja posebnu radost, jer iz crkve uzimaju slamu, badnjak i dobijaju slatkiše.

Tačno u ponoć u crkvi Svetog apostola Petra i Pavla biće služena sveta liturgija.Vernici će lomiti česnicu u kojoj se trdicionalno nalazi zlatnik.

U ponoć se postavlja mrsna trpeza

I u Majdnapečkim selima, Badnji dan i veče proslavlja se uz bogatu posnu trpezu. Na soframa nema čega nema. Tokom dana dolaze koledari, kako ih u vlaškom kraju nazivaju ,,kolendreci,, obučeni u vlašku narodnu nošnju. Ulaze u svaki dom i uz pesme na vlaškom jeziku, domaćinima požele mir, sreću i blagostanje. Domaćini ih daruju orašastim plodovima i novcem kako bi im godina bila rodna i u domovima vladali mir i sloga.

U Rudnoj glavi roštiljaju na žaru badnjaka

U selu Rudna Glava , ovi praznici predstavljaju veliku radost i posebnost. Svi meštani iz sela još u večernjim satima na žaru od zapaljenog badnjaka u crkvenoj porti, peku meso iz salamure nanizano na velikim štapovima dugačkim čak i do dva metra.

Meso je posebno priremano za ovu priliku i kažu da je najslađe upravo na Božić. Sve mora biti pripremljeno do ponoći, kad se prelazi iz posne u najbogatiju mrsnu trpezu, na kojoj je uz meso ispečeno na takozvanu vlašku ,,bruku,,  i vlaški kačamak, kiseli kupus. Božić se uvek slavi uz vatromet i trubače.

Samo u vlaškom kraju sprema se "borandu"

Domaćice vlaškog kraja pored svih priprema za doček najradosnijeg hirišćanskog praznika, Božića, posebno se pripremaju za Božićni doručak. Kuva se poseban Božićni kačamak , nazvan ,,borandu,, od svinjske potrbušine ,koja se izmeša sa projinim brašnom i krvlju svinje koja se posebno kolje za Božić. Ovo ima posebnu simboliku, jer predstavlja krv pri rođenju Isusa Hrista.

To je specijalitet koji se jako dugo kuva, tokom čitavog dana, dok se meso ne raspadne. Običaj pripreme ,,borandu ,,kačamaka , zadržao se jos samo u ponekim kućama u Istočnoj Srbiji kao i u Homolju.