Drž' se, zeko, ide Ivana! Lovci u Kikindi dobili konkurenciju

Ivana Munćan (30) čvrsto je odlučila da bude jedna od retkih žena u Kikindi koje će stati rame uz rame s muškarcima! I to s puškom!

Od 160 članova Lovačkog udruženja "Kikinda", četiri su žene, a ove godine biće osnovan i Damski lovački klub. Ivana se sprema da položi sve ispite, da bi se upustila u lovačku avanturu u kojoj uglavnom uživaju muškarci.

Foto: M. O.

 

Da bi dobila dozvolu za korišćenje lovačke puške, potrebno je da "prođe" određene procedure, a namera joj je da to bude od aprila, kada počne nova lovna sezona.

 

Foto: M. O.

 

Iako nežne građe, ni sama sebe nije mogla da zamisli da bi nekada mogla da nacilja divlji svinju s udaljenosti od svega stotinak metara.

- Došla sam da radim u udruženju kao tehnički sekretar, ali nisam sebe videla sa puškom, mislila sam da to neću moći da radim. Međutim, kako vreme odmiče, želja da učestvujem u lovu je sve veća. Mislila sam da lovci samo love životinje, ali nije tako. To su plemeniti ljudi i mnogo čine za ekosistem i uspostavljanje ravnoteže u njemu. Uskoro ćemo formirati Damski lovački klub, nas četiri žene, a nadam se da će nas biti i više - kaže Ivana.

Foto: M. O.

 

Lovačko udruženje "Kikinda" među svojim članovima ima i podmladak, desetak dečaka i jednu devojčicu, koji još nisu stasali da idu u lovište, ali im je to želja kad budu punoletni. 

Podršku imaju od predsednika Lovačkog udruženja "Kikinda", Mladena Banjca.

- Dame zaslužuju jedan dan u nedelji, da se opuste. Da njihov momak ili suprug ostane kod kuće i čuva decu, kuva, a one da idu u lov- kaže Banjac.

Za lovce lov nije samo sport, već druženje pre i posle toga, rekreacija koja okuplja ljude različitih interesa i profesija za koje je lov veliko zadovoljstvo povezivanja s prirodom.

- Više od 90 odsto aktivnosti odnosi se na prehranu i uzgajanju divljači, održavanju objekta. Niko od lovaca ne traži materijalnu naknadu i dobit, nego vidi sebe u razonodi, odmoru, boravku u prirodi. To je veliko zadovoljstvo, uprkos tome što je fizički teško, duhovno i mentalno je lekovito. U prirodi smo, mi živimo u nekom svom svetu, a vesti uopšte ne pratimo. Ja najveći deo vremena u lovu ne koristim pušku, već pratimo i posmatramo divljač, pravimo bunare, pojilišta i hranilišta za životinje - objašnjava Banjac koji je dobro upoznat sa pravilima u lovu.

Da bi lovac koristio pušku, kaže, mora da položi lovački ispit, prođe lekarski pregled za korišćenje i ispit za rukovanje oružjem. Za mnoge je lov velika strast, kojoj se radije prepuštaju, nego odlasku u restorane ili skijanju. Umesto toga, čekaju u zasedi na životinje, često i pet sati. I u lovačkom svetu ima raznih afiniteta, pa dok jedni uživaju da skupljaju trofeje, drugi posmatraju životinje i učestvuju u izradihranilišta.