"Tražili su mi deo noge po kombiju!" Potresna ispovest pripadnika Štaba civilne zaštite: Sećam se svakog dana bombardovanja!

Nato agresiju ne zaboravlja niko, a pogotovo ne oni koji su životom branili našu zemlju i koji su zbog toga zadobili najbolnije rane. Neki čak ostali i invalidi...

Među njima je i ratko Bulatović, bivši pomoćnik načelnika Štaba civilne zaštite grada Beograda.

Bulatović je u noći između 29. i 30. aprila 1999, prilikom bombardovanja zgrade Generalštaba u centru prestonice, ostao bez obe noge, a život su mu spasili lekari i tehničari beogradskog Urgentnog centra koji su mu nogu bukvalno tražili po vozilu u kojem je dovežen. 

- Ovo je dan tuge i sećanja! Neki se sećaju tog strašnog proleća kao NATO kampanje za uvođenje demokratije u Srbiji. U pitanju je bila brutalna i surova agresija 19 najmoćnijih država sveta protiv jedne male suverene zemlje u srcu Evrope- priča Bulatović.

On je u ispovesti za Informer ispričao svoje jezivo iskustvo kada je bombardovana zgrada Generalštaba u Beogradu i kada je ostao bez obe noge. Ni posle 26 godina, bol ne prolazi, a sećanje ne blede!

- Ja se živo sećam svakog dana bombardovanja NATO pakta. Ja sam stradao 30. aprila. Tada su srušili i Avalski toranj. To je bila najteža noć do tada. Odmah nakon dobijanja dojave o bombardovanju zgrade generalštaba ja sam sa kolegama pojurio na lice mesta. Naš zadatak je bio da spašavamo ranjene i povređene. Oko 2 sata i 30 minuta pred zoru stigli smo na lice mesta. Bio je stravičan prizor. Bilo je poginulih i ranjenih. Odmah smo dobili obaveštenje da se evakuišemo jer ide novi udar. Ipak, nije bilo vremena za sklanjanje jer su njihove bombe bile brže - sa knedelom u grlu priča Bulatović i nastavlja:

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

- Toliko su strašne i jake bile eksplozije, da sam ja pao kao pokošen. Pretpostavljao sam da sam ranjen. Bio sam svestan svega petnaestak sekundi. Ostao sam da ležim u lokvi krvi i gomili šuta. Osim mene, te noći je ranjeno još četvorica mojih kolega. Mom kolegi je noga visila o koncu- rekao je Bulatović.

A, onda se se prisetio dela kada se probudi u Urgentnom centru, gde su mu jedva spasili život.

- Probudio sam se u Urgentnom centru. Bio sam prikačen na aparate, jedva sam disao, a noge su me strahovito bolele. Nisam bio svestan da sam izgubio obe noge. Istinu sam saznao kada su mi lekari saopštili šta se dogodilo. Od tada traje borba. Odlučio sam da nastavim i dalje da živim. Ta borba traje do dana današnjeg - ispričao je Bulatović.