Ko će preuzeti odgovornost za dečije sudbine? Ne idu u školu od decembra (FOTO)

Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, upozorila je da tri meseca bez škola ostavljaju posledice na znanje, radne navike i budućnost dece i postavila pitanje ko će preuzeti odgovornost za to.

Ona je, takođe, izrazila zabrinutost u ime velikog broja roditelja gimnazijalaca čija deca od polovine decembra ne idu u školu, kako će propušteno gradivo biti nadoknađeno.

- Redove koji slede ne piše ministarka, piše ih mama i to po ko zna koji put u ovih nekoliko meseci iza nas. Vreme je resurs koji se ne obnavlja. Delim pitanje zabrinutosti, ne samo u svoje ime, nego i u ime roditelj gimnazijalaca čija deca od polovine decembra ne idu u školu. Ovo su misli koje nam svakodnevno prolaze kroz glavu poslednjih meseci. Zabrinuti smo da li će i kako naša deca nadoknaditi propušteno gradivo. Reč je o oko tri meseca odsustva sa redovne nastave s koje mahom drugi srednjoškolci nisu izostajali. Plašimo se da li će ovolika pauza uticati na njihove radne navike. Da se ne lažemo većina dece i inače 'ne trče sa radošću' u školu. Kako će to sve izgledati posle ovako duge pauze - navela je Tatjana Macura u autorskom tekstu za Politiku.

Kako dodaje, jedno od pitanja je da li roditelji znaju kako i sa kime njihova deca provode vreme kada ne idu u školu? Na to ističe da je jasno da ne učestvuju sva deca u blokadama u kojima se, kako kaže, poslednjih nedelja smanjuje broj đaka.

Foto: Zoran Sinko

U tom kontekstu postoji nekoliko opcija gde deca provode vreme, a one su kafić u blizini, parkić, ali i mogućnost da su skroz na drugom kraju grada, navodi ona.

U vezi sa nadoknadama propuštenog, navodi Macura, opcije se trenutno samo pretpostavljaju, a kruže i priče da će deca imati po osam časova dnevni i da će se raditi tokom vikenda i raspusta. Grupu roditelja sa kojima je ministarka u kontaktu, kao i nju lično, niko nije kontaktirao, osim što im je direktorka jedne od gimnazija u koju idu njena deca poslala mejl sa pitanjem šta misle o trenutnoj situaciji, Macura kaže da na te mejlove povratnu reakciju nikada nisu dobili.

- Na neformalnim viber grupama roditelji su zabrinuti, imaju hiljade pitanja, žele da se nastava normalizuje. Jedna grupa roditelja samo ćuti, verujem da se oni osećaju bespomoćno. Šta mislite kako će ova situacija uticati na autoritet nastavnika ubuduće? - navela je Macura.

Ministarka Macura dodaje da su kolektivno pratili zgražavanje nad nasiljem koje je doživela nastavnica iz Trstenika kada joj je učenik izmakao stolicu, pa ona pala, a drugi učenik je sve to snimao.

- Šta mislite kako će biti ubuduće ako uzmemo u obzir to da su pojedinci snimke profesora i ponižavanje koje nad njima sprovode maloletni učenici ushićeno delili? Da se ne bismo pravili da to nismo videli - direktori opkoljeni u svojim kancelarijama, kojima se duvaju vuvuzele u lice, nastavnici kojima se blokira ulaz u školu i s decom ulaze u klinč, pa nastavnici koji se satanizuju na društvenim mrežama, a njihove slike lepe na 'zid srama' jer su neistomišljenici - navela je ministarka.

Foto: Pixabay

Ukazuje da kada se jednom pređe preko granica, probleme će rešavati na naučeni način i u situacijama kada đaci ne budu hteli da rade kontrolne zadatke, da odgovaraju ili da prisustvuju nastavi.

- Kako će se sve ovo odraziti i na vaš autoritet? Mislite li da se taj naučeni modus ne može preliti u vaša 'četiri zida'? Da li je u redu da na iskustveno nejaka pleća naše dece stavljamo teret političke borbe i ogromnu odgovornost koju ta borba nosi? - naglasila je Macura.

Kako navodi, izgovor da je protest njihovo pravo u stvari je tačan, međutim iz korpusa prava koja imaju deca, a koja su proizvod međunarodnog dogovora, ne mogu se samo probrati prava koja odgovaraju u datom trenutku i u datim okolnostima.

- U najmanju ruku neobično je da se stalno pominju, recimo, prava na izdržavanje mišljenja i udruživanja, ali ne i prava na nediskriminaciju, na najbolji interes deteta, na život, opstanak i razvoj, na ostvarivanje svih prava za svako dete, prava na obrazovanje - smatra Macura.

Grupa prava koja se izdvaja iz obimnog korpusa prava po pravilu se izdvaja bez najvažnijeg dela, a to je da ničije pravo ne sme da ugrozi pravo drugih, istakla je Macura.

- O tome razmišlja većina mama i tata gimnazijalaca u Srbiji. O tome bogobojažljivo pišu u neformalnim viber i sličnim grupama jer 'javnije' od toga ne smeju plašeći se da će zbog toga njihova deca i oni biti izložena verbalnom, socijalnom, možda i fizičkom nasilju u sveopštem haosu i insistiranju na polarizaciji - zaključuje ona.