Mnogi prave greške! Sveštenik otkriva kako se računa 40 dana od smrti (FOTO)

Parastos nakon 40 dana od smrti pokojnika mora se obaviti tačno na vreme, rekao je sveštenik, a prema hrišćanskom verovanju duša pokojnika, četrdeseti dan od smrti, odlazi na nebo.

Prema crkvi, parastor se služi nakon 40 dana jer duša čoveka izlazi pred Božji sud, međutim, ljudi nailaze na nedoumicu kako tačno izračunati 40 dana i kada se parastor treba održati.

Protojerej stavrofor Milan Gardović objasnio je da se parastos za 40 dana računa od dana smrti, te da ga ne valja pomerati.

- Od desetog veka ustanovljene su liturgije i pomeni za upokojene. Od tog vremena pomeni ili parastosi vršeni su uvek u toku Svete liturgije. Sveta nam Crkva ukazuje i na dan subotnji posvećen onima koji su se preselili iz ovoga života u onaj večni. Zadušnice su dan za duše preminulih i četiri puta godišnje ih obeležavamo Svetom liturgijom i parastosom za upokojene. Uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo preminulih - rekao je protojerej stavrofor Milan Gardović.

Foto: Shutterstock

Što se tiče četrdesetog dana od usnuća, napominje on, Crkva nas uči da se dan računa do 16 časova, a posle toga je novi dan. 

 

- To vidimo još u stvaranju sveta kada Gospod stvrajući kaže “….. i bi veče i bi jutro…“.  Znači prvo bi veče pa onda novi dan. Četrdesetnica se pravi uvek u onaj dan kada 40-ti dan padne, jer po verovanju Crkve, taj dan se duša rastavlja sa materijalnim svetom. Šest meseci i godišnjica uvek je u najbližu subotu, jer kao što rekosmo toga dana se sećamo upokojenih - objašnjava.

Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito, koljivo.

Žito je simbol na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Osim toga, simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.

Crnim vinom sveštenik preliva žito označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha.

Uz vino i žito ide sveća, simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu." i ta svetlost služi nam kao podsećanje i na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.

Ona je mala žrtva Bogu koji se žrtvovao za nas.

Daće i podušja se ne daju da se "nahrani" pokojnik, odnosno, da duša njegova "jede", nego da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika.