Veliki praznik za Srbe! Prorok Jeremija je predvideo i Hristova stradanja: Ispoštujte običaje

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog proroka Jeremiju, koji je već u petnaestoj godini počeo da proriče i zbog toga je vrlo često bio u nemilosti vlasti, čak proganjan i zatvaran.

Sveti prorok Jeremija je živeo oko šest vekova pre Hrista, iako široj javnosti manje poznat, i dalje ima značajno mesto u narodnim običajima pojedinih krajeva Srbije.

Ostao je upamćen kao jedan od najdubljih i najtragičnijih proroka Starog zaveta, a njegov život ispunjen je bio stradanjem, odbacivanjem i upornim propovedanjem Božije volje narodu koji nije želeo da ga sluša.

Zajedno sa Isaijom, Jezekiljem i Danilom, ubraja se među četiri velika proroka u hrišćanskoj tradiciji.

Proročanstva Svetog proroka Jeremije najavila su stradanja Gospoda Isusa Hrista. U jednom od najpotresnijih proročkih zapisa Jeremija kaže: "Ja bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znađah da se dogovaraju na me: oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo ga iz zemlje živih, da mu se ime ne spominje više."

U vreme cara Sedekije, prorok je simbolično stavio jaram na svoj vrat i prošao kroz Jerusalim proričući njegov pad i predstojeće ropstvo pod Vavilonjanima. Na mestu zvanom dolina Totef, nedaleko od Jerusalima, gde su Jevreji prinosili žrtve svojim idolima, čak i decu, Jeremija je najavio konačnu propast Judejskog carstva.

Nakon ovih događaja, Jeremija je bio prisiljen da ode sa grupom Jevreja u Misir, gde je proveo četiri godine. Međutim, zbog svojih proročanstava o uništenju misirskih idola i dolasku Deve sa Mladencem, izazvao je gnev naroda.

Grupa Jevreja ga je kamenovala do smrti i sahranila u Misiru.

Mnogo kasnije, Aleksandar Makedonski je posetio njegov grob i naredio da se mošti proroka Jeremije prenesu u Aleksandriju, gde su bile poštovane.

Ovaj praznik u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, ali u narodnoj tradiciji Srbije ovaj svetac ima posebno mesto.

Foto: Shutterstock

Običaji na Svetog proroka Jeremiju

Na dan posvećen ovom proroku, meštani sela i manjih zajednica čuvaju drevna verovanja koja se prenose s kolena na koleno.

Jedno od najrasprostranjenijih verovanja vezano je za Jeremijinu moć da štiti od zmija otrovnica. Veruje se da se baš na njegov dan zmije mogu oterati iz domaćeg okruženja, kako ne bi pravile probleme tokom letnjih meseci.

Zato se u nekim domaćinstvima i danas praktikuje običaj da neko od ukućana porani, uzme tiganj i lupajući u njega, dok izgovara reči: "Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela."

Veruje se da dok se čuje lupanje i pesma, zmije neće smeti da priđu kući ni domaćinstvu. Ovaj običaj, iako zvuči arhaično, i dalje ima simboličan značaj za one koji žele da sačuvaju duh narodne tradicije i spoje veru sa starim zaštitničkim ritualima prirode.

BONUS VIDEO