Spomenik Vuku Karadžiću uopšte nije trebao da stoji tu: Beograđani u šoku - Evo gde je planirano da bude postavljen

Spomenik Vuku Karadžiću delo je vajara Đorđa Jovanovića. Napravljen je 1932. godine, a mesto njegove stalne postavke lako je moglo da bude na sasvim drugom kraju grada Beograda.

Ugao Ruzveltove ulice i Bulevara kralja Aleksandra jedna je od najfrekventnijih tačaka u Beogradu. Svakoga minuta na stotine vozila prođe ovom raskrsnicom, a broj putnika na nekom od stajališta gradskog prevoza ili podzemne železnice teško je sa sigurnošću utvrditi.

Široki plato od mermera na rubu prostranog i lepo uređenog parka, svakodnevno privlači veliki broj Beograđana i njihova je omiljena lokacija za sastanke, susrete, pa čak i trgovinu. Nekada je u blizini platoa postojala vrlo posećena neformalna berza rada.

Da je samo jedan detalj u njegovoj istoriji bio drugačiji, ovo mesto bi lako ostalo bez reputacije koju danas ima.

Gde je Vuk zapravo trebalo da stoji?

Ideju za podizanje spomenika Vuku Karadžiću dala je Srpska književna zadruga još 1920. Sredstva za izgradnju prikupljena su preko priloga (jedan od većih donatora bio je i čuveni industrijalac i kasnije gradonačelnik Beograda Vlada Ilić). Posao je poveren vajaru Đorđu Jovanoviću. Po običaju, sve je išlo sporo, pa je figura od bronze na velikom granitnom postolju, izlivena i doneta u Beograd tek 1932. godine. 

A onda su se pojavili i drugi problemi... Naime, malo ljudi zna spomenik Vuku Karadžiću, slično kao što je slučaj i sa Pobednikom, uopšte nije trebalo da stoji na mestu na kome je danas!

Foto: Shutterstock

U delu “Beogradski spomenarnik”, književnica Neda Kovačević otkriva da je želja vajara, ali i Srpske književne zadruge, bila da se spomenik reformatoru srpskog jezika i pisma postavi u Univerzitetskom parku. Tamo bi veličanstvena statua zauzela mesto među spomenicima napravljenim u čast drugih velikana srpske nauke i istorije - Dositeju Obradoviću i Josifu Pančiću.

Tadašnja vlast se odlučno usprotivila ovom predlogu! Za realizaciju poduhvata bilo je neophodno srušiti velelpnu ogradu ili jednu od kapija parka. Gradske vlasti za to nisu htele ni da čuju!

Otkrivanje spomenika je odloženo, a delo vajara Đorđa Jovanovića je pune četiri godine ostalo u dvorištu Zadruge.

Kuda sa spomenikom?

Već 1937. navršavalo se 150 godina od rođenja Vuka Karadžića, pa je pitanje postavljanja spomenika ponovo postalo aktuelno. Tada su autor i Zadruga predložili da bi idealno mesto bio park u blizini Studentskog doma “Kralj Aleksandar”. 

Gradske vlasti su delimično prihvatile ovo rešenje, odnosno odlučile da se spomenik postavi na samom obodu parka i mestu račvanja Bulevara i Ruzveltove ulice (tada Grobljanske ulice). Predlog je ponovo naišao na negodovanje autora i Zadruge, ali se datum jubileja bližio pa su na kraju ipak dali pristanak.

Foto: Shutterstock

I tako je 7. novembra 1937. na mestu na kome se i danas nalazi, otkriven spomenik Vuku Karadžiću. Svečanost je protekla u odsustvu autora koji je, revoltiran odlukom prestoničke vlasti, odlučio da ostane kod kuće. Na kraju nije uvažena ni njegova ideja da statua bude okrenuta ka parku i studentskom domu, već umesto toga Vuk “gleda” ka ulici.

Sve je došlo na svoje mesto

Iako je u vreme postavljanja ovaj deo Beograda tek čekao pravi razvoj, spomenik Vuku Karadžiću je, na duže staze, ipak došao tamo “gde pripada”.

Danas se po njemu zove čitavo jedno naselje na teritoriji opštine Zvezdara. Prostire se od Ulice Dimitrija Tucovića i naselja Bulbulder na severoistoku, Tršćanske ulice na istoku, Bulevarom kralja Aleksandra na jugozapadu i Ruzveltovom ulicom na severozapadu. 

Simbolično, naselju Vukov spomenik, pripada i prostor na kome se nalazi pet fakulteta, Univerzitetska biblioteka i Arhiv Srbije.