Đedović Handanović: Infrastrukturna povezanost i spajanje tržišta ključ za veću energetsku sigurnost u Jugoistočnoj Evropi

Infrastrukturno povezivanje u Jugoistočnoj Evropi i izgradnja povezanog i efikasnog tržišta su ključni kako bi se region uspešno nosio sa izazovima sigurnosti snabdevanja električnom energijom, gasom, naftom, pouzdanosti isporuka i obezbeđivanja prihvatljivih cena po kojima ćemo dobijati energente!r

To je danas poručila Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike na Samitu Fajnenšal tajmsa o energetskoj tranziciji u Atini.

- Regionalno i globalno posmatrano, gotovo sve zemlje imaju slične ciljeve u energetskom sektoru – veću energetsku bezbednost i sigurnost, dekarbonizaciju proizvodnje električne energije i transporta, diversifikaciju izvora i ruta snabdevanja energentima. Takođe se suočavamo sa sličnim izazovima, nestabilnim geopolitičkim kontekstom koji ima finansijske posledice, dovodi do poremećaja u lancima snabdevanja i prekidima transportnih pravaca u uslovima rastuće potrošnje energenata. Naša privreda je izgrađena na fosilnim gorivima, na uglju, dok nam je cilj prema strateškim dokumentima koje smo usvojili u prethodne dve godine da dekarbonizujemo energetski sektor na održiv način i postignemo nultu emisiju štetnih gasova do 2050. godine. Jugoistočna Evropa mora više da sarađuje sa susednim zemljama i EU, da razmatra i nove tehnologije poput malih modularnih nuklearnih reaktora da bi prevazišla ove izazove i održivo sprovela energetsku tranziciju - rekla je Đedović Handanović na panelu posvećenom strateškim uvidima o energetskim politikama u Istočnom Mediteranu i Jugoistočnoj Evropi. 

Ministarka je rekla da Srbija i u gasnom sektoru i na prenosnoj mreži aktivno radi na povezivanju sa susedima, jačajući energetsku bezbednost i regionalnu saradnju.

- Posebno važnu ulogu imaju nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom koje treba da izgradimo u naredne tri godine, novi naftovod ka Mađarskoj, završetak Transbalkanskog koridora koji nas na prenosnoj mreži povezuje sa Rumunijom, BIH, Crnom Gorom i Italijom i  Panonski koridor ka Mađarskoj - rekla je Đedović Handanović.

Foto: Privatna arhiva

Ministarka je navela da u gasnom sektoru Evropska unija postavlja izazove i pred članice EU, poput Mađarske i Slovačke, ali i zemlje koje su na putu pristupanja Evropskoj Uniji.

- Srbija vodi svoju nezavisnu politiku koja građanima donosi najviše stabilnosti kada su i cene i snabdevanje gasom u pitanju. Nastavićemo da se borimo za svoju poziciju, da ostanemo nezavisni, ali i da imamo više izvora i ruta snabdevanja  koje nam daju dodatnu sigurnost. Nas čeka novi dugoročni gasni aranžman sa Ruskom Federacijom, ali i nove gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, da bismo imali veću sigurnost, više alternativa i bolje cene - navela je ona.

Dok su investicije privatnog sektora posebno važne u sektoru OIE, javni sektor ima vodeću ulogu u obezbeđivanju kapaciteta za balansiranje.

Foto: Privatna arhiva

- Najvažniji projekat u tom smislu je izgradnja RHE Bistrica, kapaciteta oko 650 megavata, čija izgradnja treba da počne naredne godine. Takođe, EPS-ov portfolio će od ove i u narednih nekoliko godina postati značajno “zeleniji” izgradnjom više od 1 GW solarnih elektrana sa 200 MW baterijskih skladišta, što je jedan od najvećih evropskih OIE projekata - navela je ministarka.

Đedović Handanović je naglasila da u izveštaju Energetske zajednice Srbija ima lidersku poziciju u sektoru elektroenergetike i OIE. Kako je navela, Srbija je najviše napredovala u procesu spajanja tržišta i očekuje se da će biti među prvima koja će spajanje sa tržištem električne energije EU, konkretno sa Mađarskom, sprovesti tokom 2026. godine i biti uzor drugima u regionu.

- Potrebno je više saveza da bismo osigurali više sigurnosti. Moramo više da ulažemo u skladišta energije i u prenosnu mrežu, da jačamo intekonekcije, što je pre svega važno zbog spajanja sa tržištem električne energije sa EU, što ćemo učiniti 2026. Srbija ima strateško partnerstvo u energetskom sektoru sa SAD, a jedna od oblasti saradnje su i skladišta energije. Srbija u saradnji sa Rumunijom može da razvije reverzibilnu hidroelektranu na Dunavu, koja bi mogle na regionalnom nivou da poveća energetsku bezbednost. Ažuriranim Polaznim osnovama energetske infrastrukture definisali smo naše potrebe za ulaganjima u kapitalne projekte u energetskom sektoru, koje iznose oko 15 milijardi evra u narednih 10 godina - rekla je ministarka. 

Tokom samita o energetskoj tranziciji Đedović Handanović se sastala sa Keri Mekartni, ministarkom za klimatska pitanja iz Ministarstva za energetsku bezbednost i nultu emisiju iz Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, a tema razgovora je bila dekarbonizacija energetskog sektora.

- Sa Ujedinjenim Kraljevstvom smo pre dve godine potpisali Memorandum o razumevanju, koji predstavlja značajan korak u produbljivanju naše saradnje u energetskom sektoru. U našem energetskom miksu se prilično oslanjamo na fosilna goriva i podržamo odlaganje uvođenja Mehanizma za prekogranično usklađivanje cena ugljenika (CBAM), u skladu sa predlogom ENTSo-e - rekla je ministarka