Rast minimalca ide u dve faze: Država šalje važan signal - Evo šta kažu stručnjaci

Sa velikim zadovoljstvom želim da obavestim javnost da smo doneli odluku o vanrednom povećanju minimalca. Od 1. oktobra minimalna zarada biće veća za 9,4 odsto i iznosiće 58.630 dinara. Sjajnu vest najavio je juče ministar finansija Siniša Mali posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta Srbije.

On dodaje da je na sednici predstavljen predlog o dinamici rasta minimalne zarade kojim je predviđeno povećanje u dve faze - od oktobra ove i od januara 2026. godine.

Ministar Mali je podsetio da minimalna zarada u ovom trenutku iznosi 53.592 dinara, odnosno 457 evra, nakon što je u januaru ove godine povećana za 13,7 odsto, a cilj je da do kraja 2027. godine, odnosno od 2028. minimalna zarada bude 651 evro.

- Sa 450 na 500 evra, upravo kako smo obećali! Time smo ispunili obećanje koje je dao i predsednik Srbije, da ćemo povećanjem minimalne zarade okončati ovu godinu. Povećavamo vrednost radnog sata sa 308 na 337 dinara. Posebno mi je važno što smo otvorili i temu redovnog povećanja minimalne zarade. Hoću da građani vide i razumeju politiku koju sprovodimo. Imali smo u januaru redovno povećanje, sada smo dogovorili vanredno povećanje, ako se dogovorimo i sprovedemo redovno od 1. januara 2026. godine, biće 550 evra. To se nikada u istoriji naše zemlje nije desilo, to pokazuje brigu o ljudima u Srbiji i to je politika od koje nećemo odustati. Pre desetak godina imali smo i više od pola miliona građana koji su primali minimalnu zaradu, a danas oko 90.000. Stopa nezaposlenosti bila je 25,9, a sada imate rekordno nisku stopu nezaposlenosti i nikada veću minimalnu zaradu - objasnio je ministar Mali.

Takođe, dodaje on, porast minimalca definitivno utiče i na povećanje prosečne zarade u Srbiji.

- U aprilu je prosečna zarada bila 932 evra, a do kraja godine će preći 1.000 evra. Nama je cilj da nastavimo da napredujemo, otvaramo nove fabrike, radna mesta... Povećavamo minimalnu zaradu na 500 evra, povećavamo neoporezivi deo dohotka, olakšavamo isplaćivanje neto zarada, još na jedan način pokazujemo brigu prema onima kojima je najpotrebnija. Ovo je drugi put da smo na sednici Socijalno-ekonomskog saveta jednoglasno doneli odluku o povećanju minimalne zarade. Velika vest, veliki dan za zaposlene u Srbiji! Važan je socijalni dijalog, da komuniciramo, da delimo ideje - rekao je Mali.

Foto: Informer

Dr Mihajlo Rabrenović, redovni profesor ekonomije, kaže za Informer da je odluka o vanrednom povećanju minimalne cene rada važan signal koji šalje država.

- Čak i u složenim ekonomskim uslovima, država ostaje privržena očuvanju socijalne pravde i poboljšanju položaja najugroženijih kategorija radnika. Sa novim iznosom minimalca koji prevazilazi 500 evra, Srbija ne samo što podiže životni standard najniže plaćenih već i približava svoje socijalne i ekonomske standarde evropskim praksama. Posebnu vrednost ovom potezu daje činjenica da je odluka doneta jednoglasno u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, što svedoči o zrelosti i delotvornosti društvenog dijaloga u Srbiji. U vremenu kada mnoge države Evrope beleže pad realnih plata usled inflacije i nestabilnosti na globalnom tržištu rada, Srbija pokazuje da je moguće tražiti i nalaziti ravnotežu između ekonomske održivosti i socijalne odgovornosti - kaže Rabrenović.

Odluka države

Prema njegovim rečima, ovim povećanjem ne narušavaju se osnovni fiskalni okviri - rast minimalca nije rezultat spoljnog pritiska, već je iniciran od same Vlade Srbije.

- Povećanje minimalne cene rada pozitivno će uticati na domaću potrošnju, smanjiti razlike u dohotku i dodatno podstaći prelazak iz sive u legalnu ekonomiju. Istovremeno, ova mera šalje snažnu poruku privrednim subjektima da je potrebno kontinuirano preispitivati važeće zakonske propise, unapređivati uslove rada, ali i produktivnost, kako bi se povećanje zarada održalo na duže staze. Uz najavu novog povećanja od 10,1 odsto od 1. januara naredne godine jasno je da se minimalna zarada više ne tretira kao statična kategorija, već kao instrument ekonomske i socijalne politike koji se revidira u skladu sa realnim kretanjima u privredi i zahtevima društva. Upravo ovakvi potezi predstavljaju primer proaktivne, odgovorne i moderne državne uprave koja deluje u interesu svih građana, posebno onih najosetljivijih na tržištu rada - zaključio je profesor Rabrenović.

Foto: Tanja Andric