Slavimo Svetog mučenika Evsignija: Ovo je molitva za praznik

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog mučenika Evsignija.

Evsignije je bio vojnik cara Maksimijana, Konstantina i njegovih sinova, a prisustvovao je mučenju Svetog mučenika Vasiliska, video mnogo anđela i samog Gospoda Isusa kako od njih prima dušu ovog svetog mučenika.

Video je krst koji se javio i caru Konstantinu.

Vojsci je služio punih 60 godina i za vreme Konstantinovih sinova povukao u Antiohiju, rodni grad. Tu je provodio bogougodni život u postu, molitvi i dobrim delima.

Za vreme vladavine Julijana Odstupnika dva zavađena čoveka na ulici uzeše njega za sudiju. On je dosudio pravdu pravome, zbog čega se krivi naljutio, ode caru i optuži Evsignija kao hrišćanina. Car pozva Evsignija na sud, no on izobliči cara strašno za odstupništvo od vere i ukori ga svetlim primerom velikog Konstantina.

Ogorčeni Julijan naredi te mu glavu odsekoše. Postrada Evsignije u dubokoj starosti 362 god. i preseli se u carstvo nebesko.

Pomolite se svetitelju sledećom molitvom:

"Mučenik Tvoj Gospode, Evsignije, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše. Amin"

Foto: Shutterstock

Beseda na današnji dan

Samo ako grešnici prestanu zlo činiti i nauče se dobro činiti i priđu Gospodu, sa smirenošću i pokajanjem, postaće beli kao sneg. Gospod je moćan i voljan. Niko izvan Njega ne može grešnu dušu ljudsku od greha očistiti i čistotom ubeliti.

Ma koliko se platno pralo u vodi, sa pepelom i sapunom, ma koliko se pralo i prepiralo, ono ne može dobiti belinu, dok se ne prostre pod svetlost sunca. Tako i duša naša ne može se ubeliti, ma koliko je čistili mi sami svojim trudom i naporom, uz pripomoć svih sredstava zakonskih, dokle god je ne iznesemo pod noge Božije, raširenu i otvorenu, da je svetlost Božja obasja i ubeli.

Gospod i odobrava i preporučuje sav trud i napor naš; naime On hoće, da mi dušu svoju suzama okupamo, pokajanjem stesnimo, grižom savesti pritisnemo, dobrim delima odenemo, no na kraju krajeva On nas priziva, da priđemo k Njemu: tada dođite, govori Gospod, pa ćemo se suditi. To jest: Ja ću pogledati u vas i videću, da li ima Mene u vama, i vi ćete pogledati u Mene kao u ogledalo, i videćete, kakvi ste.