U subotu je Krstovdan: Ova biljka se unosi u kuću, a ako uradite jednu stvar, čeka vas napredak

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. septembra slave Vozdviženje (podizanje) časnog krsta - Krstovdan. Za ovaj praznik vezuju se mnogi običaji, pa ih treba ispoštovati u subotu.

Slavi se kao uspomena na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti.

Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje, jesenji 27. septembra i 18. januara.

Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.

Tokom današnjeg dana se bere i posvećuje bosiljak. Inače se u crkvama bosiljak koristi uvek tokom obreda, prvenstveno za krštenja i osveštavanje vodice, kada se upravo grančica suvog bosiljka u nju potapa.

Foto: Shuterstock

Veruje se da bosiljak Srbe prati kroz sva životna razdoblja od rođenja do smrti, pa se često naziva Božijim cvetom, i veruje se da je reč o biljci koja treba prva da se posadi u bašti.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve ići naopako.

Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš. Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti".

Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.

U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.