Potresna ispovest majke: Moja ćerka nije živa, jer niko nije hteo da kaže "da"

Teodora Ristović iz Beograda preminula je 18. septembra na operacionom stolu Klinike za kardiohirurgiju UKC Srbije, samo zato što nije dočekala organ koji je čekala, jer donora nije bilo.

Prema rečima njene majke Danijele, lekari su se do poslednjeg trenutka borili da joj spasu život, pokušavajući da joj ugrade mehaničko srce, ali njeno telo, koje je bilo iscrpljeno višemesečnom borbom, nije izdržalo.

- Teodora je bila zdrava, vesela tinejdžerka, pohađala je Geološko-hidrometeorološku školu i trenirala odbojku. Sve se promenilo prošlog oktobra, kada je dobila visoku temperaturu. Ispostavilo se da se iza nje krije teška bolest – miokarditis.Prvo je prebačena u KCS, ali već nakon desetak dana njeno stanje se naglo pogoršalo i iz dana u dan bivalo je sve lošije. Srce je bilo toliko oštećeno da lekari tada više nisu mogli ni da pokušaju ugradnju srčane pumpe - započinje priču neutešna majka Danijela i nastavlja:

- U februaru je došlo do velikog pogoršanja, kada su lekari uspeli da je povrate, ali od tada je borba bila sve teža. U avgustu nam je saopšteno da je jedini lek za moju ćerku novo srce.

Na dijalizu bubrega išla je u Tiršovu, ali su se uporedo lekari trudili da joj sačuvaju rad jetre, srca i pluća, i da saniraju sepsu koja je napadala njen organizam.

Foto: Privatna arhiva

Nakon toga, ugrađen joj je pejsmejker, zatim ECMO aparat, a potom je imala još jednu operaciju i dobila dodatni uređaj kako bi se bar malo rasteretilo njeno srce.

- Njeno telo bilo je iscrpljeno do krajnjih granica. Dva puta je bila mrtva po 45 minuta, a lekari su je vraćali u život. Ipak, do transplantacije nikada nije došlo – donora nije bilo. Apelovala sam na ljude da postanu donori, jer jedno "da" spašava 8 života. Nadala sam se čudima. Ali, sreća nije bila na našoj strani. Nikoga nije bilo, a moja Teodora nije dočekala novo srce. Umrla je jer u Srbiji nije razvijena svest o doniranju organa - priča za Informer majka Danijela. 

Za kraj razgovora ova hrabra majka imala je da poruči samo jedno:

- Neka smrt moje Teodore probudi svest kod ljudi o doniranju i da više nijedno dete ne izgubi šansu za život. Bila je hrabra, borila se kao lavica do poslednjeg daha, pomagala drugima i širila dobrotu. I neka njena priča bude apel svim ljudima ovde!