Ovako se pravilno kadi kuća: Mnogi vernici greše

Kađenjem prostora hrišćanski svet iz okoline uklanja nečastive slile birketom i tamjanom, dok je Isus Hrist koristio smirnu koju je u pećini dobio po rođenju.

Kađenje prostora tamjanom naziva se i beli dim, kao suprotnost crnom dimu koji simbolizuje paljenje u magijske svrhe.

Veruje se da kađenjem tamjanom u dom unosimo dobro zdravlje.

U kadionicu se stavi malo briketa, a preko tamjan i pali se šibicom. Nakon što počne da gori, započinje se molitva. 

Kadionica se drži u desnoj ruci i kadi se pokretima krsta, a u domu se kade ukućani od najstarijeg do najmlađeg.

U situacijama kada prostor kadi sveštenik, bilo to u domu hrišćana ili u crkvi, on belim dimom kadi ikone i prisutne osobe, dok druge pominje u molitvi. 

Pravilo je da kandilo stoji ispre ikone i da se obavezno pali na svaki praznik i nedeljom, dok nije greška da gori bez prestanka.

 

U knjizi proroka Malahije piše da će se u Mesijanska vremena od istoka do zalaska sunca prinositi Bogu žrtva čista i kandilo. Pod "čistom žrtvom" još najraniji hrišćanski pisci, poput Svetog mučenika Justina razumeli su sveto pričešće, a pod kađenjem upotrebu tamjana. Prema ovom mestu Starog Zaveta, sasvim je bilo blisko hrišćanima da pri pričešću upotrebljavaju tamjan, prenosi Espreso.

Pravoslavna crkva ističe da tamjan podiže um i srca vernika ka nebu tokom molitve.

Kandilo i plamen simbolizuju svetlost Hristove nauke i svetlost života svetitelja ispred čije ikone se kandilo pali, a sa druge strane služi kao podsetnik ukućanima da žive svetlim i čistim životom.