Balkan u strahu od tifusa: Smatrao se iskorenjenim, a onda se vratio - Jedna stvar zabrinjava

Studentkinja iz Indije donela je tifus iz svoje zemlje, sada prima terapiju i nalazi se u izolaciji, a lekari ističu da su kliconoše ove bolesti zapravo izrazito zabrinjavajući faktor.

Studentkinja iz Indije, koja studira na Medicinskom fakultetu u Foči, boluje od tifusa. Nakon otkrića bolesti za koju se smatra da je odavno iskorenjena, devojka je stavljena u izolaciju, a nadležne institucije preduzele su sve mere kako se zaraza ne bi širila, u skladu sa protokolima u ovakvim slučajevima.

Zaražena u Indiji

Dr Dejan Bakonjić, dekan Medicinskog fakulteta na kom studira ova devojka, kaže da je ona infekciju dobila u svojoj matičnoj zemlji.

- U Indiji se ova bolest smatra endemskom. Devojka je tamo lečena i mislila je da je izlečena. Međutim, kada je došla ovde, stanje joj se pogoršalo, zbog čega je primljena u bolnicu. Lekari su obavili pretrage i uključili neophodnu terapiju. Pacijentkinja je bila kliconoša trbušnog tifusa, te se kod nje bolest naknadno aktivirala. Primila je adekvatnu terapiju i posle negativnih analiza puštena je na kućni oporavak i još je u izolaciji - kaže dr Bokonjić.

Nakon ove vesti, zemlje u okruženju su se zabrinule da li može doći do širenja zaraze.

Foto: Shutterstock

Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže da što se naše zemlje tiče, nema razloga za brigu, jer u Srbiji godinama ne postoji tifus.

- Pre nekoliko desetina godina, imali smo samo kliconoše, one koji su davno preležali trbušni tifus i koji su u međuvremenu preminuli. Danas tifus u Srbiji ne postoji zahvaljujući napretku u vodovodskim sistemima, higijenskim navikama, uslovima života. Može samo importovan da bude, kao što je slučaj devojke iz Indije - navodi epidemiolog.

To znači da nemamo previše razloga za brigu jer se bolest nije pojavila u domaćoj populaciji, već je doneta iz inostranstva kao izolovan slučaj.

Dr Radovanović detaljnije objašnjava i šta tačno predstavlja tifus.

- Reč je o bolesti prljavih ruku, odnosno crevnoj bolesti koja se prenosi vodom, hranom i prljavim rukama indirektnim ili direktnim kontaktom. Trbušni tifus se prenosi fekalno-oralnim putem, uglavnom konzumiranjem hrane ili vode kontaminirane izmetom zaražene osobe ili kliconoše, a glavni krivac je bakterija 'salmonella typhi', koja ulazi u telo preko probavnog sistema. Mi smo u prošlosti imali puno toga, krajem 50-ih godina je godišnje bilo više od sto lečenih pacijenata na Infektivnoj klinici u Beogradu. To je bolest koju smo imali ranijih decenija, a u prošlosti bila je ozbiljan problem u balkanskim ratovima i tokom Prvog svetskog rata - ističe doktor.

Foto: Shutterstock

Postoji rizik

Epidemiolog napominje da, iako je bolest danas u Srbiji iskorenjena, potencijalni rizik leži u tzv. hroničnim kliconošama.

- To znači da može godinama i decenijama, pa do kraja života da osoba izlučuje klice, a da joj ne bude ništa, jer je preživela tifus. U pet do deset odsto slučajeva dešava se da osobe nastave da izlučuju klice. Hroničnim kliconoštvom naziva se stanje kod osobe koja je imala tifus i koja nakon tri meseca, a i duže nosi klice u sebi - objašnjava dr Radovanović.

Foto: Shutterstock

Upravo zbog toga, kako dodaje, sanitarne kontrole su od ključnog značaja.

- Obično se na šest meseci kontrolišu pekari, poslastičari, kuvari, ugostitelji, ali kod ostalih nije obavezan sanitarni pregled, pogotovo kod onih koji dolaze iz inostranstva - objašnjava epidemiolog i dodaje da ovaj slučaj ne znači povratak bolesti u region, već podseća da u siromašnijim delovima sveta tifus i dalje postoji - kazao je doktor.