Predsednik Fiskalnog saveta Srbije pohvalio planiran budžet za 2026. godinu: Ovo su detalji

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Blagoje Paunović izjavio je danas da je predloženi budžet za 2026. godinu fiskalno i makroekonomski održiv.

On je na javnom slušanju predstavljanja budžeta u Skupštini Srbije koji je organizovao Odbor za finansije, rekao da su kredibilno planirani ukupni prihodi i rashodi, ukoliko ne bude, kako je napomenuo, neplaniranih promena politika tokom naredne godine.

- Predloženi budžet za 2026. godinu ne samo da vraća posebna fiskalna pravila, već i trenutno suspendovana opšta pravila, jer ona propisuju da fiskalni deficit ne sme preći 3,0 odsto BDP-a, ukoliko je javni dug ispod 45 odsto BDP-a. Kada je reč o rashodima budžeta, oni su planirani u skladu sa projektovanim kretanjem prihoda, što je i omogućilo da se zadrži fiskalni deficit na nivou 3,0 odsto, odnosno na nivou koji se očekuje da će biti i ove godine - rekao je on.

Prema njegovim rečima, ocena je Fiskalnog saveta da je planiranje javnih prihoda, pre svega poreskih prihoda, urađeno korektno i realistično. Istakao je da je predlogom budžeta za 2026. godinu prvi put posle dužeg niza godina predviđeno nešto ozbiljnije smanjenje učešća javnih investicija u BDP-u, ali da je važno istaći da i pored ovog umanjenja javne investicije u Srbiji ostaju među najvećim u Evropi.

- Zato ovo smanjenje učešća javnih investicija u BDP-u ne treba shvatiti dramatično, niti da je to neki ozbiljni indikator narušavanja razvojnog trenda - ocenio je Paunović.

Foto: Shutterstock

Prema njegovim rečima, deficit od 3,0 odsto odgovara trendovima u Evropskoj uniji i sasvim je u skladu sa opštim i posebnim fiskalnim pravilima. 

On omogućava da se javni dug postepeno smanjuje, a kada se poredi visina javnog duga u Srbiji sa drugim zemljama, može se konstatovati da je značajno manje učešće javnog duga u Srbiji. 

- Učešće od 45 odsto u BDP-u je znatno manje nego što je to u proseku za EU, gde iznosi 83 odsto, a sada već i značajno manje u odnosu na prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope, gde je to učešće nešto iznad 50 odsto - naglasio je Paunović.

Dodao je da će i pored nominalnog povećanja javnog duga tokom 2026. godine lagano opadati njegovo učešće u BDP-u i to sa 45 odsto koliko se očekuje da će biti na kraju ove godine na 44,5 odsto koliko se očekuje da će biti krajem 2026. godine.