Rastu plate i penzije: Podiže se životni standard - Evo šta sve donosi Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali istakao je da je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu je socijalno odgovoran, usmeren ka daljem podizanju životnog standarda građana Srbije i ka daljim investicijama u javnu infrastrukturu koja podiže kvalitet života.

On je istakao da je od danas pred poslanicima i niz zakona za nastavak podizanja životnog standarda i nastavak investicionog ciklusa koji je započet 2019. godine.

Mali je istakao da je u sklopu budžeta i "zeleni budžet" koji sadrži projekte za zaštitu životne sredine, ali i da prvi put građani imaju mogućnost da šalju sugestije, primedbe i postavljaju pitanja o budžetu putem portala budzet.mfin.gov.rs, te da predlog budžeta prati i građanski vodič.

Obrazlažući Predlog zakona o budžetu za narednu godinu poslanicima, Mali je istakao da se od 2020. godine smenjuju svetske krize, počevši od korone, preko energetske krize, carinskih ratova, svetskih sukoba, te domaćih i kriza u regionu.

- To je okruženje u kome je pripreman budžet, ali smo uprkos izazovima, uprkos blokaderima koji su želeli da zaustave rast i razvoj, uspeli da ostvarimo rast između 2 i 2,5 odsto - rekao je ministar.

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

BDP Srbije premašiće 100 milijardi evra

On je podsetio da je prošle godine Srbija bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi, te da su planovi da 2027. srpski BDP prvi put u istoriji premaši 100 milijardi evra, što će biti veliki uspeh u odnosu na 2012. godinu kada je BDP Srbije iznosio 33 milijarde evra.

- Ubrzani rast je doneo otvaranje novih fabrika, radnih mesta, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, dok nivo javnog duga održavamo na oko 43 odsto, što je duplo bolje u odnosu na zemlje Evropske unije - istakao je Mali.

On je istakao da uz makroekonomske parametre Srbija beleži nikada veće rezerve zlata, 52 tone u zlatu, više od 29 milijardi evra deviznih rezervi, nezaposlenost od 8,5 odsto i 51,5 odsto stopu zaposlenosti, uz stabilan devizni kurs.

- U izveštajima Svetske banke i MMF-a se hvali naša ekonomija, pre godinu i po dana prvi put u našoj istoriji dobili smo investicioni kreditni rejting, to je prvi put potvrda da smo sigurni za ulaganje - istakao je.

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

Povećanje plata i penzija

On je najavio dalje planove za razvoj, rast životnog standarda pre sveta kroz dalje povećanje plata i penzija , i to od 1. januara 5,1 odsto za zaposlene u javnom sektoru.

U prethodnih godinu dana, kumulativno plate u prosveti su porasle 28,6 odsto i 19,2 odsto u zdravstvu, što je, ocenio je, daleko iznad nivoa inflacije koja je u oktobruiznosila 2,8 odsto.

- Rast dohotka u realnom iznosu je pokretač rasta. Sa tim trendom hoćemo i u 2026. - rekao je Mali.

Ministar je istakao da je prosečna zarada u septembru mesecu iznosila 931 evra, te da će do kraja godine premašiti planiranih 1.000 evra.

On je podsetio da je za vreme prethodne vlasti bila oko 300 evra, uz stopu nezaposlenosti od 25,9 odsto što je značilo da je svaki četvrti građanin bio bez posla.

Paralelno sa rastom plata, rekao je, planira se i rast penzija, i to 12,2 odsto u decembru čime će prosek dostići 485-490 evra, dok je 2012. prosečna penzija iznosila 202 evra.

- Tada nije bilo novca u budžetu za penzije, sada su stabilne, i tu nemamo nikakvih problema - rekao je ministar.

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

On je podsetio da je ranijih godina skoro polovina novca PIO fonda bila dotirana iz budžeta, dok je danas taj nivo 24 odsto, zahvaljujući punoj zaposlenosti i doprinosima koji se redovno plaćaju, uz poštovanje svakog fiskalnog pravila dogovorenog sa MMF-om.

On se osvrnuo i na rast minimalne zarade koja je u oktobru povećana na 500 evra, dok se u januaru očekuje rast na 551 evro, dok je 2010, 2011. godine iznosila 15.700 dinara.

Kumulativno, istakao je, rast minimalne zarade u 12 meseci iznosi 37 odsto, dok je važan parametar i da je nekada oko 400.000 ljudi primalo minimalnu zaradu, dok je danas 91.000 njih i očekujemo dalji pad.

On je istakao i da je minimalna zarada prvi put premašuje minimalnu zaradu budući da pokrivenost iznosi 111 odsto.

- U dinamici smo da do kraja 2027, ili početkom 2028. minimalna zarada iznosi 650 evra - zaključio je.

Investicije

Mali je istakao i da je drugi stub rasta ekonomije dalji nastavak ulaganja u kapitalne investicije, putnu i železničku infrastrukturu, sve što doprinosi atraktivnosti tržišta.

- Srbija je rekorder u privlačenju stranih direktnih investicija u regionu i sa tim hoćemo da nastavimo. To znači nova zaposlenja, nove poslove, dalje aktiviranje tržišta rada. Ne želimo da veliki investicioni ciklus na bilo koji način zaustavimo - poručio je.

On je precizirao da je Predlogom zakona o budžetu za 2026. predviđeno 740 milijardi dinara ulaganja u kapitalne investicije što je 6,7 odsto BDP-a dok je 2010, 2011, 2012. godine to iznosilo 2, 2,5-3 odsto.

- Danas su ulaganja dva do tri puta veća - rekao je prvi potpredsednik Vlade.

Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević

Mali je istakao da je od početka ove godine u Srbiji otvoreno 57,3 km novih puteva, dok je od 2013. pa do danas izgrađeno 608,7 km, što je više od 596 kilometara, koliko je izgrađeno od 1945. do 2012. godine.

To je ocenio kao veliki uspeh ističući činjenicu da će do kraja godine biti otvoreno još 40,5 km, što znači da će samo ove godine biti pušteno skoro 100 km novih puteva.

Kako je istakao to je dokaz da se ulaganja nastavljaju uprkos tome što svetska kriza još traje, te da se radi i železnička infrastruktura, odnosno da će nakon završetka brze pruge od Beograda do Subotice, prioritet biti dalja obnova i izgradnja pruge na deonicama Beograd-Niš, Niš-granica sa Severnom Makedonijom, potom pruga do granice sa Bugarskom te dalja ulaganja u energetiku.

On je poručio da su budžetom predviđena ulaganja u 30 obrazovnih ustanova koje će biti obnovljene ili izgradjene tokom naredne godine, dve ustanove socijalne zaštite, radovi na vodovodnim mrežama u 28 lokalnih samouprava, dalja infrastruktura koja podrazumeva sve što je potrebno da se 2027. godine Srbija predstavi svetu na Ekspo izložbi.

Ministar je istakao rekordna izdvajanja za sektor bezbednosti, za zdravstvo se izdvaja 63,6 milijardi dinara više u odnosu na ovu godinu, za socijalnu zaštitu 10,9 milijardi dinara više... Dalje, za poljoprivredu se izdvaja ukupno 147,5 milijardi dinara, što je 7,1 odsto celokupnog budžeta za 2026.

On se osvrnuo i na izmene Zakona o podršci mladima koji je pred poslanicima, kojima se garantna šema proširuje za dodatnih 200 miliona evra.