Komšije su mi napravile pakao od života: Bura na mrežama zbog jednog priznanja (ANKETA)

Na društvenim mrežama povela se polemika oko teme koja u Srbiji nikako ne prestaje da bude aktuelna, a u pitanju su komšijski odnosi.

Naime, jedan mladić pokrenuo je pravu buru na mrežama svojim divnim iskustvom sa novim komšijama, koje je doživeo nakon selidbe iz većeg u manji grad.

- Pozdrav svima, imam neopisivu potrebu da ovo podelim sa vama. Pre dve nedelje preselio sam se iz većeg grada u jedan manji, u unutrašnjosti Srbije. Svi su mi govorili da kada dođem ovde ću biti "nov" i njima stran, ali ja imam potpuno drugačije mišljenje. Zgrada je manja, ima ukupno 12 stanova i već pri samom činu selidbe svi su se sjatili da mi pomognu - započeo je svoju priču ovaj momak, pa nastavio:

- Od unošenja kutija, preko pokazivanja okoline do toga da mi je prva komšinica, starija ženica, skuvala ručak, kaže da osetim toplinu doma. Ovo nisam očekivao iskreno, nakon mnogih neprijatnih iskustava sa komšilukom u velikom gradu, da imam ovako pozitivan događaj. Kakva su vaša iskustva sa komšijama?

Ova objava podigla je ljude u komentarima, koji su bili krajnje podeljeni, tako da je jedan deo korisnika obelodaonio gotovo potpuno suprotno iskustvo.

"Meni su komšije napravile pakao od života, bukvalno su mi uništili sve što su mogli, pa čak i vezu od 5 godina", "Menjala sam veći stan za manji, ali na boljoj lokaciji. Sve bih dala da se vratim u stari, jer ovo kako sam ovde dočekana na nož, ne bih poželela ni neprijatelju", "Mislim da si imao sreće, kada sam se preselio iz Beograda u Novi Sad odmah na prvu loptu sam im bio dođoš, znao sam da neću dugo izdržati", "Prvi dan kada smo se uselili u novi stan, hteli smo da okačimo ikonu, bušili smo rupu čitavih 10 sekundi i naravno komšija pozvao policiju kao da rušimo zgradu", "Meni su komšije najveći neprijatelji, tako da ti zavidim", glasili su samo neki od komentara.

Nasuprot tome, bilo je i onih koji su o svojim komšijama govorili kao o sopstvenoj porodici.

"Muž i ja smo se uselili u naš stan kada smo imali 22 i 23 godine. Mladi, nezreli, pojma o životu nismo imali, sve su nam komšije pomogle. Komšinice su me naučile i da kuvam, a muža komšije da majstoriše. Kasnije su nam čuvali decu kada god je trebalo. Prosto, smatramo ih porodicom",  "Isto se i meni desilo, sa 35 godina odlučim da odem i promenim grad. Otišao sam tamo gde me niko ne zna i bio bolje primljen nego kod familije, čak mi je prvi komšija i našao posao", "Samo ću reći da sam sa 19 godina otišao na kraj Srbije u mali grad, bez igde ikog. Komšija mi pomogao da se snađem, da se zaposlim, da naučim sve i sada ga zovem tastom, čak mi je i ženu, svoju ćerku našao!" glasili su drugi komentari.

Nas zanima, kakvo vi mišljenje imate o svojim komšijama?

Ukoliko ste imali neko interesanstno iskustvo sa svojim komšijama, podelite sa nama u komentarima.