Mladi padaju kao pokošeni: Srčani udari u dvadesetim sve učestaliji - Evo i zbog čega

Sve više mladih u Srbiji već u dvadesetim godinama doživljava srčani udar, a doktori upozoravaju da je najčešći uzrok tome genetika i loš način života koji današnja generacija vodi!

Poslednjih godina uočeno je i da su za česte "srčane udare" odgovorna i energetskih pića, koja mladi konzumiraju preko svake mere.

Profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog iz Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije, kaže da ima dosta pacijenata koji imaju infarkt sa 24, 25 ili 26 godina.

- Kada ih pregledamo, vidimo da su krvni sudovi čisti, ali uzimanje energetskih pića u kombinaciji sa pušenjem napravi spazam i dođe do infarkta. Mladi to piju kao sokove, a konzumiraju i kiselu vodu, koja pojačava dejstvo tih pića - objašnjava dr Mitrović.

Kako ističe doktor, postoje faktori rizika na koje možemo uticati i na koje ne možemo.

- Postoje urođene srčane mane na koje ne možemo da utičemo. Jako je važno da nam roditelji kažu to na vreme. Nakon toga dolazi stil života, to kako se hranimo, da li se odmaramo, kako živimo. Ono na šta možemo uticati je pušenje, zatim gojaznost, fizička aktivnost - kaže dr Mitrović.

 

 

Dr Saša Milićević kaže da je infarkt nekada bio bolest starijih, ali da su danas i mladi u posebnom riziku jer žive mnogo drugačije nego što se nekad živelo.

- Slažem se da je jedan od glavnih faktora za to genetika i zato su jako važni pregledi, da se sve utvrdi i proveri na vreme. Međutim, loše navike naše omladine, poput brze hrane, energetskih pića, koja mladi piju u abnormalnim količinama i mešaju sa alkoholom, zatim psihoaktivne supstance, cigarete, vejpovi, pa čak i nikotinske kesice poput snusa značajno utiču na to da dođe do infarkta - kaže stručnjak i dodaje:

Foto: Shutterstock

- Energetska pića su posebno štetna, jer dovode do grčenja koronarnog krvnog suda, a to može dovesti do smanjenja količine krvi koja stiže do srčanog mišića i to na kraju dovodi do infarkta - pojašnjava Milićević.

Međutim, to nije jedini uzrok. Preveliki fizički napor takođe može biti jedan od okidača, naročito kod onih koji već imaju predispoziciju za probleme sa srcem, smatra doktor.

- Dodatni rizik predstavljaju i preparati za povećanje mišićne mase, proteinski suplementi i naročito steroidi, koji mogu loše uticati na krvne sudove i srčani mišić. Mladi često razmenjuju te preparate među sobom, bez konsultacije sa lekarima, i tu nastaje problem. Infarkt se može javiti i ukoliko neko ima visok krvni pritisak, a to nije primetio. Ukoliko neko ima dijabetes ili neka druga oboljenja, to dodatno povećava rizik - upozorava on.

 

 

Posledice ostaju

Milićević dodaje da se srčani udar kod mladih najčešće ne završi smrtnim ishodom, ali da posledice mogu biti dugotrajne.

- Posle infarkta fizičke aktivnosti su ograničene, moraju redovno da piju lekove, ali i da imaju stalne kontrole kod kardiologa. Zato je bolje sprečiti nego lečiti - voditi računa o načinu života i ići na sistematske preglede i posebno tražiti EKG, jer se često desi da mladi dožive infarkt, a da to i ne znaju - upozorava Milićević i dodaje:

- Kada osete bol u grudima, mnogi ga najpre pripišu promaji, pa ga zato i zanemare. Međutim, takvi simptomi mogu ukazivati i na blaži oblik infarkta, što nimalo nije naivno jer svaki sledeći srčani udar je sve opasniji - zaključuje naš sagovornik.