Zaražena sperma digla Evropu na noge: Poznato da li je korišćena u Srbiji

Donirana sperma iz Danske za koju se ustanovilo da ima genetsku mutaciju nije koriščena u Srbiji, potvrđeno je iz Evropske banke sperme u Danskoj!

Naime, vest da je donor sperme iz Danske postao otac čak 197 dece širom sveta, a da pritom nije znao da nosi ozbiljnu mutaciju gena koja drastično povećava rizik od raka, unela je nemir u mnoge zemlje. Ovaj mladić je još od studentskih dana, punih 17 godina bio donor Evropske banke sperme u Danskoj, ali je tek kasnije utvrđeno da je imao oštećen gen TP53, koji ima ključnu ulogu u sprečavanju ćelija tela da postanu kancerogene.

Nažalost, neka deca rođena od njegovog reproduktivnog materijala su preminula, a stručnjaci upozoravaju da će samo mali broj njih izbeći obolevanje tokom života.

Stroga pravila

Njegov materijal poslat je u 14 zemalja. Iako se na mapi koju je ta banka sperme objavila pojavila i Srbija, kasnije je potvrđeno da uzorci ipak nisu poslati u našu zemlju.

Dragana Krstić iz Udruženja "Šansa za roditeljstvo" ističe da ovakve vesti izazivaju strah među parovima koji moraju da se oslone na donorski materijal.

- Najvažnije je kako se ispituje poreklo i kako se genetski testiraju donori. Kada je donacija jedina mogućnost da se par ostvari kao roditelj, ovakve vesti nisu ohrabrujuće, ali važno je naglasiti - nijedan uzorak iz te banke nije stigao u Srbiju. Naša zemlja ima ugovore sa tri evropske banke sperme. To su danska banka "Krios", češka banka "Pronatal" i jedna španska banka. Ovde nikada iz te banke (Evropske banke sperme u Danskoj) nijedan paket nije uvezen - jasna je Krstićeva.

Foto: Shutterstock

Ona podseća da u Srbiji postoji strogo pravilo "Jedan uvoz - jedan donor".

- Neshvatljivo mi je da neko bude donor skoro 200 puta, ali to svaka zemlja drugačije reguliše zakonom. U Srbiji je propisano da od jednog donora samo jedan par ili žena bez partnera mogu da dobiju materijal. Ne može da se desi da dva para dobiju materijal od jednog donora. Tako zakon nalaže - kaže sagovornica.

Da se u ozbiljnim bankama sperme kontrola sprovodi veoma rigorozno, kaže Nevena Đurđević, koordinatorka izvoza darovnih reproduktivnih ćelija.

- Ja konkretno radim sa bankom iz Španije i mi kontrolišemo svakog donora da bude psihički i fizički zdrav. Garantujemo uzorke time što radimo veliki broj analiza, među kojima su najvažniji genetski testovi - oni se rade svakom donoru - navodi Đurđevićeva i dodaje da donor bude isključen čak i ako prijavi raniju dijagnozu astme, hronične bolesti ili srčanog oboljenja:

- Donor je taj koji daje potpunu ličnu i porodičnu anamnezu. Ako postoji bilo šta sporno - ne prolazi komisiju za doniranje - objašnjava ona.

Foto: Shutterstock

O izboru donora, kaže koordinatorka, isključivo odlučuje pacijent.

- Mi samo predočimo koje banke postoje i koje opcije su trenutno dostupne, ali pacijent donosi konačnu odluku. Srbija ima veoma precizno regulisan zakon - na primer, kod nas je propisano da se za jednog pacijenta može uvesti reproduktivni materijal samo jednog donora. Takva regulativa ne postoji ni u jednoj drugoj državi - objašnjava Đurđevićeva.

Etička kontrola

Dr Dragana Bojović Jović iz Klinike "Narodni front" objašnjava zašto je odgovornost donora velika.

- Donori prolaze etičke kontrole. Moraju da budu dobrovoljci, bez ikakvog spoljnog uticaja. Oni moraju da budu svesni da dete, kada napuni 18 godina i ako zakon dozvoljava, može izraziti želju da ih upozna. To je odgovornost za ceo život - jasna je doktorka.

BONUS VIDEO