Šta sve odgovorne korporacije danas moraju da otkriju javnosti: Od profita kompanije do brige o životnoj sredini

U eri kada klimatske promene, socijalna nejednakost i pitanja upravljanja korporacijama sve više utiču na poslovanje i reputaciju globalnih i domaćih kompanija, izveštavanje o održivom razvoju postaje ključni instrument transparentnosti, odgovornosti i povratnog predstavljanja uticaja kompanija na društvo i životnu sredinu.

Praksa u svetu

U svetu je praksa izveštavanja o održivosti - poznata i kao ESG izveštavanje (Environmental, Social, Governance) - odavno prešla okvire "dobrovoljnog trenda" i postala centralna tema regulacija i investicionih strategija.

ESG izveštaji obuhvataju podatke o uticaju kompanija na životnu sredinu, društvene aspekte kao što su prava zaposlenih i zajednica, ali i principe korporativnog upravljanja, uključujući etiku i transparentnost.

Međunarodne normativne inicijative poput Global Reporting Initiative-a (GRI) postavile su standarde koje koristi veliki broj organizacija širom sveta kako bi osigurao dosledno, uporedivo i kredibilno izveštavanje.

GRI standardi služe kao referentna tačka za korporativne izveštaje, omogućavajući investitorima, regulatorima i potrošačima da procene stvarne performanse kompanija u domenu održivosti.
Jedan od najznačajnijih regulatornih okvira u svetu jeste Corporate Sustainability Reporting Directive (CSRD) Evropske unije, koji zahteva od desetina hiljada kompanija da detaljno izveštavaju o svojim održivim performansama prema Evropskim standardima izveštavanja o održivosti (ESRS).

Ovaj okvir ima za cilj da podigne nivo transparentnosti i omogući svim zainteresovanim stranama pristup kvalitetnim ESG informacijama.

Prve inicijative u vezi sa društveno odgovornim izveštavanjem u Srbiji su se pojavile početkom 2000. godine, a prve objave takozvanih sustainability reports-a (sastejnabiliti riports) rađene prema međunarodnim metodologijama, poput GRI standarda, zabeležene su oko 2008. godine.
Regulatorno okruženje u Srbiji još ne obavezuje širok spektar kompanija da objavljuju ESG izveštaje na isti način kao što to radi EU.

Foto: Shutterstock

Izveštavanje o nefinansijskim informacijama uvedeno je za određeni krug velikih kompanija modelom sličnim ranijim direktivama EU. Kompanije koje posluju u sektorima koji utiču na životnu sredinu imaju dodatne obaveze prema Agenciji za zaštitu životne sredine ili lokalnim vlastima.

Izveštavanje o održivom razvoju više nije samo "dodatna stranica u godišnjem izveštaju", već postaje centralni element poslovne strategije i reputacije kompanija širom sveta. Transparentnost u ESG performansama omogućava bolju procenu rizika i prilika, jača poverenje investitora i potrošača i doprinosi dugoročno održivom poslovanju.

"Unilever" (Junilever) često se navodi kao jedan od pionira održivog poslovanja. "Unilever" je javno postavio cilj da do 2039. godine dostigne neto nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, i "Nestle", najveća prehrambena kompanija na svetu, kroz svoje izveštaje o održivosti detaljno prikazuje ulaganja u regenerativnu poljoprivredu, upravljanje vodnim resursima i smanjenje plastične ambalaže. Kompanija godišnje objavljuje opsežne podatke o napretku u odnosu na ciljeve definisane ESG strategijom.

U tehnološkom sektoru, "Microsoft" (Majkrosoft) ističe se ambicioznim pristupom izveštavanju. Pored redovnih izveštaja o održivosti, kompanija se obavezala da će do 2030. godine postati carbon negative (karbon negativ), odnosno uklanjati više ugljen-dioksida iz atmosfere nego što emituje. Ovi ciljevi su detaljno razrađeni i praćeni kroz javno dostupne izveštaje.

Domaće kompanije

U Srbiji, dok domaće kompanije polako jačaju svoje kapacitete u ovoj oblasti, ključno je da se i regulatorni okvir i kultura korporativne odgovornosti dodatno razvijaju kako bi zemlja mogla da prati globalne standarde i postane relevantniji igrač u oblasti održivog poslovanja. "Delta holding" je među prvim privatnim kompanijama u Srbiji koja je počela sistematski da objavljuje izveštaje o održivom razvoju. Izveštaji obuhvataju zaštitu životne sredine, bezbednost zaposlenih, podršku lokalnim zajednicama i transparentno korporativno upravljanje.

I "Telekom Srbija" poslednjih godina objavljuje izveštaje koji obuhvataju aspekte digitalne inkluzije, zaštite podataka korisnika, energetske efikasnosti i ulaganja u zaposlene. Fokus je na društvenoj ulozi kompanije u digitalnoj transformaciji zemlje.

Foto: Shutterstock

Što se bankarskog dela tiče, Unikredit banka Srbija i Erste banka izdvajaju se po izveštavanju o održivom finansiranju, zelenim kreditima i društvenom uticaju finansijskih proizvoda, što je sve važniji segment ESG prakse.

Kompanija NIS je i ove godine objavila verifikovani Izveštaj o održivom razvoju i time obeležila 15 godina kontinuiranog izveštavanja o održivom poslovanju.

Tokom ovih 15 godina, kako se navodi u izveštaju, NIS je ostvario brojne rezultate u svim ključnim oblastima održivosti - od doprinosa ekonomskom napretku, do unapređenja zaštite životne sredine i ulaganja u razvoj zaposlenih i šire zajednice.
Ove primere počinje da sledi sve značajniji broj domaćih kompanija.