Duvanski dim mi je ubio roditelje, muž mi je ostao bez noge: Gledala sam kako mi se porodica gasi, a ja nisam znala kako da prestanem

Odrasla sam u porodici pušača. Mama je pušila paklicu dnevno, tata bez dve nije završavao dan. Dim je bio deo našeg života, vazduha koji smo udisali, naše svakodnevice.

Sestri i meni to nikada nije prijalo, ali ipak smo u srednjoj školi i same postale pušači. Valjda je tada to bilo "kul". Ne znam kada je prestalo da bude izbor, a postalo zavisnost. Znam samo da su cigarete uništile moju porodicu.

Ovako za Informer.rs, na "Nacionalni dan bez duvanskog dima" počinje svoju ispovest naša koleginica Marija Majstorović Lučić.

- Moja mama je imala samo 56 godina kada joj je dijagnostikovan karcinom pluća, četvrti stadijum. Skvamocelularni, sitnoćelijski. Od prvih simptoma koji su ličili na običnu prehladu do dana kada smo je izgubili prošlo je nešto više od četiri meseca. Sve smo pokušali. Nije bilo spasa. Tumor je bio toliko veliki da joj je zaustavio srce. Nije bilo mogućnosti ni za operaciju, ni za hemioterapiju - priča Marija i dodaje:

- Ta četiri meseca... Ne postoje reči kojima bih opisala šta smo prošli. A možda ni posle devet godina nisam spremna da o tome govorim. Nikada neću zaboraviti dan kada sam od doktorke preuzela rezultate bronhoskopije. Tog trenutka sam znala, gotovo je. Još teže od toga bilo je pitanje: kako da joj saopštim? Bio je to početak unapred izgubljene bitke. Dani puni suza, očaja, nervnih slomova. Tog 19. septembra 2017. godine iz bolnice je stigla vest da je gotovo. Reći ću samo jedno, poslednjih deset dana njenog života nisu bili dostojni čoveka.

 

Foto: Privatna arhiva

 

Nije prošla ni godina, a nova noćna mora za Mariju i njenu porodicu je počela. Tati su otkrivene promene na desnom plućnom krilu. Posle tri bronhoskopije stigla je dijagnoza - adenokarcinom pluća, treći stadijum. 

- Lekari su govorili da je tumor sporiji, da postoji nada, da je operacija moguća. Verovala sam da je rešivo. A onda hladan tuš, konzilijum je odlučio da operacija nije moguća. Drugo plućno krilo ne bi izdržalo, bilo je previše oštećeno višedecenijskim pušačkim stažom. Samo godinu dana nakon majke, morala sam i ocu da saopštim istu lošu vest. Terapija zračenjem je nakratko pomogla. Znali smo šta nas čeka. Završilo se isto. Tačno dve godine kasnije.

Foto: Shuterstock

 

Kako kaže, logično bi bilo da je tada bacila cigarete. 

- Nisam. Pokušala sam, ali nisam uspela. Strah da sam ja sledeća bio je ogroman. Toliki da tokom korone, iako sam imala jasne simptome, nisam otišla kod lekara, samo da ne bih morala na snimanje pluća. Lečila sam se sama. Neodgovorno. Iracionalno. Snimak pluća me je ipak sustigao pred hitnu operaciju jajnika. I dok su svi strahovali od mase koju su mi pronašli, ja sam se plašila samo jednog, rendgena. Kada sam saznala da je nalaz uredan, nisam bacila cigarete. Nastavila sam po starom. Sve dok nisam videla naučni eksperiment, neku vrstu "pokazne vežbe", šta zapravo unosimo u organizam kada zapalimo cigaretu. Tada sam prelomila. Prešla sam na alternativu. Nije pobeda, ali čini se, bar je manji rizik. Svakako, bar ne ugrožavam svoju okolinu.

Foto: Shuterstock

 

Ali tu nije kraj. Naša sagovornica nije uspela da ubedi i supruga da ostavi cigareta.

- Pre tačno dve godine saznali smo da mu je glava u torbi zbog arteroskleroze, direktne posledice pušenja, jer su mu supstance iz duvanskog dima zapušile periferne krve sudove. Dani, sati su ga delili od sepse. Jedini spas za njegov život je bio natkolena amputacija desne noge. Celoj porodici život se preko noći okrenuo naglavačke. Pre svega njemu, ali i meni i deci... Trauma koja nas je naterala na stopostotne promene. On danas ima protezu i glavu na ramenima. 

Umesto da tuguje, Marija je odlučila da svoju porodičnu priču pretvori u aktivizam. Spojila je svoje novinarsko umeće i pokrenula blog "Filternativa" koji je namenjen svima onima koji bi želeli da se oslobode duvanskog dima, a ne znaju kako. Kaže, želi da njena priča bude pouka drugima, motivacija da kažu "ne" duvanskom dimu. 

- Ovo je tema o kojoj svakoga dana moramo da govorimo, a ne samo 31. januara kada se obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima i 31. maja kada ga obeležava cela planeta. Jer sve ima alternativu, samo život ne. Ako ne možete da prestanete, bar smanjite štetu. Moj blog je moja terapija i želja da pomognem ljudima da nikada ne osete ono kroz šta smo moja porodica i ja prošli - apeluje Marija.