"Nebojša, na tebi je da izdržiš" - "Brinite vi svoje brige, a ja ću svoje": Pre 27 godina Srbija je dobila 108 besmrtnih junaka

Bitka na Košarama počela je na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, 17. dana NATO agresije na Srbiju, žestokim napadom sa teritorije Albanije, a pripadnici Vojske Jugoslavije uspeli su herojskim otporom da zaustave nesrazmerno brojnijeg neprijatelja.

Ovim povodom gosti televizije Informer bili su pukovnik Miodrag Jevtić, predsednik "Udruženja Košare" Srđan Nikolić i borac sa Košara Ivan Antić, koji su govorili o svojim iskustvima iz ove bitke.

Foto: Nora Šabanović

Jevtić je srpske vojnike koji su učestvovali u borbi nazvao herojima i junacima koji nisu dozvolili okupaciju naše zemlje.

- Takvi su bili 1914. takvi su bili 1999. godine, a takvi bi bili i danas. Iza smo imali separatističke snage, ispred NATO pakt, neprijateljsku silu, iznad smo imali avione, nismo imali saveznika, ali ovi heroji nisu dozvolili neprijatelju da uđe u našu teritoriju. General Kovačević, koji je bio jedan od pregovarača u Kumanovu,  zvao je generala Pavkovića i rekao: Nebojša, mi smo u Kumanovu na pregovorima, na tebi je da ne dozvoliš da oni ne uđu u Metohiju. Bile su bitke i na Paštriku i na Košarama. Ako oni sada uđu u Metohiju, ovi će da proglase pobedu i mi nemamo o čemu da pregovaramo. Veliki general Pavković rekao je: Ne brinite vi ništa, vi radite svoj posao, mi ćemo svoj. I vojska je izdržala tih nekoliko dana. Mi smo imali komandire, Leovac, Ivanković, bili su ranjeni i hteli su da ih iznesu odande, ne, oni su komandovali dok nisu izgubili svest. Nisu hteli da ostave svoju vojsku. Njih samo 108 poginulo je za 60 dana - poručio je pukovnik.

Foto: Tanja Andric

Nikolić je prepričao svoje iskustvo sa ratišta iz tog perioda.

- Kada smo izvlačili naoružanje, bombardovali su nas. Palo je oko 50 granata, jedna je pala između mene i jednog vojnika i nije eksplodirala, onda smo mi uzvratili vatru. Tu sam granatu čuvao, čak sam i porodicu selio sa njom. Mi smo svaki put pred borbe išli u manastir Svetog kralja Stefana Dečanskog da se pomolimo. Najteže je bilo 10-11. maja. Ti krici, kukanje. Ujutru u 4:50 je otpočela artiljerijska priprema napada. Sve raspoloživo na Kosovu i Metohiji, to mi je najbolji profesionalni osećaj u karijeri. Znači svi naši položaji, sve što smo imali od artiljerije pucalo je na prostoru Kosova i Metohije. Svi pričaju o dva tenka koji su učestvovali, tim tenkistima popeo se mudžahedin na tenk, vikao "Alahu ekber" i oni su uspeli pištoljem da ga ubiju. Bili su ranjeni, ali neutralisali su protivnika. Šiptari su bili na 80, 100 metara, tenkovi su išli uz pratnju pešadije i uspeli su - kazao je on.

Antić tvrdi da je njega i njegove saborce tokom bitke sačuvao Bog.

- Imao sam sreću da završim kao obezbeđenje komandanta Ljubinka Đurkovića, često smo obilazili teren, išli u manastir Dečane, tamo su se molili za nas i sve to vreme vi osećate da je sila Boga uz vas i tako gurate dalje. Često su nam bacali letke i ubeđivali nas da se predamo i bacimo oružje, pretili da će "Crni orao" da pređe iznad nas i da nas pobije i onda stvarno preleti avion, ali nismo se predali i Bog nas je sačuvao. Znamo da je pre 100 godina neki naš predak isto tu branio svoju zemlju i ne možemo mi da je predamo - poručio je.

67 dana pakla

Podsetimo, stratezi agresije su zauzimanjem karaule Košare nameravali da probijanjem granice otvore prostor za prodor unutar Srbije u Metohiju i dublje na Kosovo, odnosno za kopnenu invaziju trupa NATO, ali su pripadnici VJ hrabrim otporom posle 67 dana borbe uspeli da je spreče.

Nasuprot snagama Vojske Jugoslavije na prostoru Albanije nalazilo se gotovo 12.000 vojnika NATO, od čega 5.000 Amerikanaca, sa najmanje 30 tenkova i 26 borbenih helikoptera Apač.

BONUS VIDEO