"Tata, hoćemo li svi umreti?" 12 godina od pakla u Obrenovcu: Noć kada je jedna porodica na krovu čekala smrt

Dvanaest godina od poplava u Obrenovcu. Porodica Milojević se priseća noći užasa, borbe za nepokretnu majku i straha koji zbog svake majske kiše ponovo ledi krv u žilama.

Dok se u zvaničnim izveštajima maj 2014. godine meri milionima evra štete i kilometrima nasipa, za porodicu Milomira Stevanovića iz Obrenovca to je datum koji je život podelio na „pre“ i „posle“ poplava. Dvanaest godina kasnije, sećanje na noć u kojoj je trogodišnja devojčica pitala oca da li će svi umreti dok gleda kako Kolubara guta njihov dom, i dalje ledi krv u žilama.

Noć kada je nestao grad

Sve je počelo u tišini koja je prethodila katastrofi. Otac porodice se za naš portal priseća trenutka kada je shvatio da povratka nema:

- Sve se desilo u nekoliko minuta. Legli smo da spavamo sa mišlju da je situacija pod kontrolom, a probudio nas je jeziv zvuk, huka vode i vriska komšija. Kada sam spustio nogu sa kreveta, voda mi je već bila do kolena. Struje je nestalo, bio je potpuni mrak. U kući smo bili supruga, ja, naše dvoje male dece od tri i pet godina, i moja nepokretna majka. - rekao je Stevanović.

Foto: Privatna arhiva

Nepokretnu majku čaršavima izvlačili na krov

Kada je bujica blokirala vrata, tavan je postao jedina nada za spas. Usledila je nadljudska borba da se spasu najmiliji iz mračne, ledene vode koja je nadirala brzinom koju ljudski um ne može da procesura:

- Uzeo sam decu u naručje, dok je supruga pomagala majci. Voda nam je već bila do grudi. Nekako sam uspeo da razbijem prozor na tavanu i izguram decu gore, a onda i suprugu. Najveći košmar je bio kako popeti nepokretnu majku. Vezali smo je čaršavima i bukvalno je izvukli u poslednjem sekundu pre nego što je voda potpuno potopila sprat.

Petnaest sati agonije na majskoj kiši, okruženi kricima komšija i zvukom lomljenja svega što su godinama sticali, obeležili su njihove živote zauvek.

"Trgnem se na svaku majsku kišu"

Danas su deca Stevanovića tinejdžeri. Kuća je ponovo podignuta, zidovi su okrečeni, a stari nameštaj zamenjen novim. Ipak, jedna stvar se nikada nije promenila - strah koji se javlja sa prvim prolećnim oblacima.

- Izgubili smo sve što smo sticali celog života, ali kada sam tog maja pogledao porodicu u prihvatnom centru, shvatio sam da smo spasili ono najvažnije – žive glave. Danas, dvanaest godina posle, deca su velika, idu u školu i retko o tome pričaju. Ali ja? Ja se i danas, posle toliko vremena, nesvesno trgnem i pogledam kroz prozor svaki put kada u maju padne malo jača kiša. Taj strah se uvukao u kosti - navodi naš sagovornik.

Noć užasa

Porodica Stevanović nije bila jedina koja je preživela pravu dramu u noži između 15. i 16. maja. 

Dok je glavnina spasilačkih ekipa pokušavala da se probije do najugroženijih delova, u jednoj od zarobljenih kuća vladala je panika u šestočlanoj porodici.

- Bili smo na spratu, nedostajao je centimetar da voda uđe i tu. Bez struje i vode, u potpunoj neizvesnosti, slušali smo komšije kako viču da stiže novi talas od tri metra. Okolo su se čuli pucnji, a kroz vodu su plutale jadne životinje. Bio je to čist užas - svedoči Anica Ninković.

Foto: Privatna arhiva

 

Spasioci su zbog prebukiranosti uspeli da evakuišu porodicu tek iz dva puta – prva tri člana popodne, a preostale tek posle ponoći, preko merdevina spuštenih sa terase. Dodatni košmar bila je i odsečenost od sveta.

- Moji roditelji su u selu Zvečka, veze nisu radile i satima nisam znala da li su uopšte živi. - ispričala nam je Anica.

Porođaj počeo u čamcu

Obrenovčanka Tanja Karadžić donela je na svet ćerku Minu u beogradskom porodilištu u Višegradskoj, nakon prave drame koju je preživela tokom evakuacije iz poplavljenog grada.

- Trudovi su mi počeli dok smo bili zarobljeni sa porodicom na petom spratu zgrade, gde smo se nalazili u porodičnoj poseti. Ispod nas je sve bilo poplavljeno, izlaza nije bilo. Čamcima su me prvo prevozili, a potom sanitetom do Beograda. Na svu sreću, sve se dobro završilo i stigla sam da se porodim u Beogradu. Bila sam veoma uplašena - ispričala je tada Tanja, dodavši da su ćerkici dali ime Mina jer se njenom suprugu to ime veoma svidelo, pošto su već imali sina koji se zove Vuk Karadžić.

Foto: Privatna arhiva

 

Iako je bila presrećna što je na svet donela zdravu devojčicu, nju je tada duboko uznemiravala činjenica da joj je suprug i dalje bio u ugroženom području.

Crni bilans

Katastrofalne poplave koje su pogodile Obrenovac u maju 2014. godine predstavljaju jednu od najvećih prirodnih katastrofa u modernoj istoriji Srbije. Grad je doslovno potopljen za nekoliko sati nakon što je reka Kolubara probila nasip.

U samom Obrenovcu život je izgubilo 17 osoba. Neki su nastradali utapanjem, dok je jedan broj hroničnih bolesnika i starijih sugrađana preminuo prirodnom smrću usled nemogućnosti da im se u tom trenutku pruži medicinska pomoć.

Izvedena je najveća spasilačka operacija u zemlji od Drugog svetskog rata. Iz potopljenog grada evakuisano je više od 25.000 ljudi. Spasavanje se danima odvijalo isključivo čamcima i helikopterima.

BONUS VIDEO