Atinom se širi otrovni smrad, naši turisti u panici: Alarm u omiljenom srpskom letovalištu, ovo su 3 jeziva scenarija

Nesnosan smrad trulih jaja koji je prekrio Atinu digao je na nogu grčke vlasti i uplašio brojne srpske turiste, dok naučnici sumnjaju na zagađenje mora.

Sve popularnija grčka prestonica i njena rivijera, koje u ovom periodu godine masovno obilaze i turisti iz Srbije, suočavaju se sa nesvakidašnjim ekološkim problemom koji je podigao celu Grčku na noge.

Nesnosan, jak smrad već satima prekriva mnoga područja u južnim predgrađima Atike, a nadležni organi i dalje bezuspešno tragaju za izvorom ovog fenomena.

Kako su južna predgrađa Atine (poput Glifade i Faliroa) i okolne plaže omiljena baza naših turista koji spajaju prolećni odmor i šoping, vest o čudnom mirisu brzo se proširila i među našim ljudima na društvenim mrežama.

Foto: Shutterstock

Gde vetar stvarno nosi otrovni oblak?

U rešavanje ove misterije uključili su se vodeći grčki stručnjaci. Poznati meteorolog Todoris Kolidas uspeo je, pomoću naprednog atmosferskog modela, da rekonstruiše kretanje vazdušnih masa i mapira potencijalnu "vruću zonu" odakle smrad dolazi.

Prema njegovoj analizi, svi podaci ukazuju na isti sektor – priobalnu zonu i unutrašnjost Saronskog zaliva, što direktno pogađa mesta gde je koncentracija turista najveća. Kolidas ističe da se ova situacija ne može rešiti jednostavnim gledanjem u pravac vetra, već da su hitno potrebna merenja na terenu.

Profesor Sinolakis: U igri tri jeziva scenarija

Jedno od najlogičnijih objašnjenja ponudio je profesor Kostas Sinolakis, akademik i supervizor Centra za prirodne katastrofe Akademije u Atini. On je potvrdio da se u vazduhu oseća karakterističan miris vodonika i amonijaka.

Foto: Pixabay

On apeluje na hitna hemijska merenja sastava vode i javnu transparentnost, a za portal Protothema izdvojio je tri ključna uzroka koji su mogli da dovedu do ovog ekološkog incidenta, a koji mogu pokvariti letovanje hiljadama ljudi.

- Tokom toplijih meseci dolazi do termičke stratifikacije mora, gde tople površinske vode bukvalno zarobe hladne i mutne duboke vode koje su siromašne kiseonikom. Pod određenim atmosferskim uslovima, te duboke vode, prepune vodonik-sulfida, amonijaka i raspadnutih organskih materija, izbijaju na površinu. Tako nastaje taj prepoznatljivi smrad "trulih jaja". Na kraju, ne smemo isključiti ni dugoročno zagađenje morskog dna koje u toplim mesecima oslobađa opasne gasove, kao ni uticaj teške industrije i brodarstva iz zone Pireja - rekao je Sinolakis.

 

BONUS VIDEO