Listamo štampu staru pola veka: Dok je gorelo iznad Gvatemale, nama je došao važan gost!

Svako ko je tog 21. juna 1954. godine kupio ujutru kod uličnih kolportera ili u novinarnici svoj primerak "Večernjih novosti", a takvih je bilo mnogo jer je to bio najtiražniji dnevni list u tadašnjoj zemlji, mogao je da primeti da se tema oružanih sukoba u jednoj dalekoj zemlji, na američkom kontinentu i dalje nalazi na naslovnoj strani, baš kao i prethodnog dana.

U izveštaju koji je poslat iz Gvatemale nalazio se, međutim, i jedan podatak koji je i našim čitaocima bio zanimljiv, čak iako ih nije mnogo doticala tema nemira na drugom kontinentu: posadu jednog aviona koji je učestvovao u bombardovanju prestonice Gvatemale prethodnog dana, sačinjavali su Amerikanci! To se otkrilo kada je taj avion, oštećen u napadu na prestonicu, bio pogođen protivavionskom vatrom regularne gvatemalske armije, i prinudno sleteo u susedni Meksiko. 

Avantura ili tajni zadatak

Dakle, u toj zemlji se zakuvalalo čim su američki piloti učestvovali u pokušaju zbacivanja njene vlasti, ali da li je reč o "avanturistima" ili redovnim avijatičarima angažovanim na tajnom zadatku, još uvek se nije znalo, odnosno, Večernje novosti o tome u svom tekstu nisu govorile ništa. Tek će naredni dani doneti obilje novih i teskobnih informacija koje će osvetliti prave razmere onoga što se dešavalo u tom delu planete, ali za sada, vesti su bile šture i oslanjale su se na izveštaje američkih novinskih agencija koji su mogli da budu pristrasni. 

Foto: Večernje novosti/ustupljene fotografije

U svakom slučaju, u antrfileu članka pisalo je da se na strani 2 tog izdanja novina nalazi opširna informacija o svemu što se dešava u Gvatemali. Međutim, ako su naši čitaoci želeli da pročitaju i saznaju nešto više o domaćim temama, toga nije bilo na ovoj naslovnici. Ali, bilo je neke poveznice sa našom, mada spoljnopolitičkom situacijom, jer je druga polovina naslovne strane sadržavala važnu informaciju o jednoj poseti Jugoslaviji koja će se upravo desiti...

Dolazak uglednog gosta

"Danas nam dolazi ugledni gost" pisalo je velikim slovima, i svako koga je zanimalo, a moralo je da ga zanima jer ugledni gosti nisu baš svaki dan dolazili u tadašnju zemlju, ko to dolazi i odakle, mada ne i zašto, pročitao bi da je reč o ženi koja je u tom trenutku predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Dakle, Ujedinjene nacije su bile pojam koji je imao izuzetnu važnost u to vreme, jer se pominjao u svakom izdanju novina.

Foto: Večernje novosti/ustupljene fotografije

Nije to bilo za čuđenje: svega devet godina ranije završen je Drugi svetski rat, najveća katastrofa koju je čovečanstvo ikada videlo, sa desetinama miliona stradalih, posle čega su svi najvažniji lideri i političari tog vremena odlučili da mora da se organizuje jedno telo koje će sprečiti Treći svetski rat. To su postale Ujedinjene nacije. Važnost im je tek porasla jer se prethodne godine u dalekoj Koreji završio ogroman rat između Kine, SSSR i severne Koreje, na jednoj strani, protiv trupa koje su upravo poslale Ujedinjene nacije predvođene Amerikom. Male zemlje koje su strahovale od invazije velikih, sa razlogom ili ne, u Ujedinjenim nacijama su videle slamku spasa i neku vrstu zaštite. 

Foto: Večernje novosti/ustupljene fotografije

U svetlu svega što se dešavalo, kako u Gvatemali, tako i na nekim drugim tačkama u svetu u to vreme, razumljivo je zašto je domaćoj javnosti ukazano na važnost dolaska predsednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Jugoslavija je u tom trenutku zemlja koja je u jako lošim odnosima sa istočnim blokom socijalističkih zemalja predvođenih Sovjetskim savezom, a sa druge strane, sa Amerikom je tek uspostavila malo bolje odnose koji su i dalje u senci ideoloških razlika i nerešene situacije oko Istre i zaleđa grada Trsta u Italiji. To je sve zajedno značilo da Tito, kao vođa takve Jugoslavije, i kreator njene politike, nema nijednu supersilu na koju može da se osloni u slučaju ozbiljnog problema sa drugim silama. "Sami smo", reći će čitalac "Večernjih novosti" tog jutra, i biće mu zato još više drago da nam dolazi ugledni gost sa takvom funkcijom, odnosno - gošća.

Ne drugarica, već gospođa

Reč je bila o gospođi Viđaji Lakšmi Pandit, iz Indije. Iako je u to vreme u Jugoslaviji dozvoljeno oslovljavanje samo sa "drug" i "drugarica", u "Večernjim novostima" tog dana je napravljen presedan za to vreme: pisalo je baš tako, gospođa Viđaja. To je bio izuzetak koji je mogao da podigne po koju obrvu. Ali, gošća je bila toliko važna i ugledna, da je taj "detalj" mogao da ostane takav. Gospođa Viđaja je tog dana doletela avionom iz Njujorka, iz sedišta UN, na aerodrom u Ženevi, odakle je trebalo da odleti dalje za Beograd. Okupljenim izveštačima se obratila tu na švajcarskom aerodromu, između dva leta, ukazavši na važnost koju pridaje poseti Jugoslaviji jer je Jugoslavija izuzetno u to vreme doprinosila funkcionisanju Ujedinjenih nacija čijom generalnom skupštinom je predsedavala. 

Foto: Večernje novosti/ustupljene fotografije

 

Nehruova prethodnica

Ono što će čitaoci "Večernjih novosti" još saznati u tom tekstu biće i činjenica da je gospođa Viđaja rođena sestra premijera Indije Nehrua. Njegovo ime još uvek ne znači mnogo javnosti u Jugoslaviji, ali neće proći mnogo vremena, svega nekoliko godina, kada će jugoslovenski predsednik Tito upravo sa Nehruom, uz predsednika Egipta Naserom, osnovati Pokret nesvrstanih zemalja, kao potpuno nov politički faktor na globalnoj sceni. Od tada će Nehru biti itekako poznat u Jugoslaviji, ali i globalno, i sigurno je da je njegova sestra tog prvog letnjeg dana te 1954. godine poletela ka Beogradu već svesna bliskosti koja je počeka da se razvija između njenog brata i jugoslovenskog harizmatičnog vođe.