Srpski Ostrog na granici sa Crnom Gorom: Zašto hiljade hodočasnika svih vera dolaze u manastir Kumanicu!

Manastir Kumanica kod Sjenice više od pet vekova privlači hodočasnike svih veroispovesti, a priče o isceljenima koje se prenose s kolena na koleno ne prestaju da fasciniraju.

Smešten u dolini reke Lim, u selu Vrbnica na teritoriji opštine Sjenica, tik uz železničku prugu i magistralni put koji vodi prema Crnoj Gori, manastir Kumanica je jedno od najneobičnijih svetih mesta u Srbiji.

Ne impresionira veličinom niti raskošnim freskama, ali privlači ljude koji tvrde da su u njemu doživeli čudo. Pravoslavci, muslimani, katolici dolaze ovde po mir i spas, zbog čega je manastir Kumanica davno zaslužio neformalni naziv "srpski Ostrog".

Istorija stara više od pet vekova

Prvo pisano pominjanje manastira potiče iz 1514. godine, ali delovi kamenih ploča sačuvanih u ruševinama svedoče da svetinja može biti znatno starija. Istraživači smatraju da su ti fragmenti nastali između kraja 13. i sredine 15. veka. Ko je tačno podigao Kumanicu, i kada, do danas nije utvrđeno. Manastir je posvećen Svetom arhangelu Gavrilu i pripada Eparhiji mileševskoj Srpske pravoslavne crkve, a država ga je proglasila spomenikom kulture od izuzetnog značaja.

Foto: Rina

Poreklo samog imena nije sasvim razjašnjeno. Jedna teorija kaže da potiče od monaha koji su pobegli iz Kumanova, druga ga vezuje za Kumance, pretke Bugara. Ipak, najrasprostranjenije tumačenje upućuje na vlasteosku porodicu Kumanci ili Kumaničići, koja je nekada poticala iz ovih krajeva.

Pruga koja nije smela da prođe

Jedna od najdramatičnijih epizoda u novijoj istoriji manastira zbila se u vreme gradnje pruge Beograd–Bar. Kumanica se tada našla tačno na predviđenoj trasi i bila je osuđena na rušenje. Otac Nikolaj, starešina manastira, opisuje šta se tada dogodilo.

"Manastir Kumanica trebalo je da bude srušen kada se gradila pruga Beograd–Bar, jer se nalazio na toj predviđenoj trasi. Međutim, verujući narod to nije nikako dopustio. Tada su se pobunili svi, i pravoslavci i muslimani, bili su složni i spasili su manastir. Tako da pruga prolazi pored njega."

Cena tog kompromisa bila je delimična: prostor na severnoj strani manastira uništen je pri gradnji železnice, što je zauvek onemogućilo pouzdano datovanje prvobitne crkve. Ipak, svetinja je ostala na svom mestu, a svaki voz koji prolazi pokraj nje svedoči o pobedi naroda nad bagerima.

Foto: Rina

Mošti, jevanđelje i voda koja leči oči

U manastiru počivaju svete mošti Svetog Grigorija Kumaničkog, za kojeg narodno predanje kaže da je bio srpski prosvetitelj i arhiepiskop iz loze Nemanjića i da je podigao svetinju krajem 13. i početkom 14. veka. Ova tvrdnja nije istoriografski potvrđena i pripada oblasti verskog predanja, ali kult Svetog Grigorija ostaje živ i snažan kod hodočasnika koji dolaze iz celog regiona. Narodno verovanje pominje i mogućnost da u Kumanici počivaju mošti Svetog Save, što nikada nije zvanično potvrđeno.

Kumanica je nekada čuvala i dragoceni rukopis poznat kao Kumaničko četvorojevanđelje, nastao početkom 16. veka. Otac Nikolaj o njemu govori s ponosom.

"Ovaj naš značajni rukopis nastaje početkom 16. veka. Portreti jevanđelista naslikanih na tom jevanđelju predstavljali su najveće delo umetnosti toga vremena."

Rukopis se danas čuva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu. Podno manastira postoji i izvor takozvane očinje vode, kojom se vernici umivaju u nadi da će popraviti vid. Ovaj izvor godinama privlači i one koji su izgubili ili slabe vid, a kojima je zvanična medicina iscrpla mogućnosti.

Foto: Foto: Shutterstock

Priče o čudima koje se ne zaboravljaju

Teško je reći gde završava vera, a gde počinje dokumentovana stvarnost, ali svedočanstava ima na pretek. U narodu se vekovima prenosi verovanje da u Kumanici slepi progledaju, hromi prohodaju, a nerotkinje rađaju. Monahinja Gavrila, koja je i sama pre više od dvadeset godina došla u Kumanicu tražeći isceljenje, kratko i uvereno sažima to verovanje.

"Slepi ovde progledaju. To i vaš vodič može da posvedoči."

Jedna od najcitiranijih priča govori o mladoj devojci muslimanske veroispovesti iz Bijelog Polja koja je bila paralizovana. Rodbina ju je donela na nosilima. Prenoćila je na ruševinama hrama, a ujutru su joj trojica sveštenika pročitala molitvu i namazala je osvećenim uljem. Posle toga, ustala je na noge.

Slična priča vezuje se za pastira Rada Ljuića iz Grančareva, koji se razboleo sa šest godina dok je čuvao ovce. Lekari su jedino rešenje videli u amputaciji noge. Majka ga je dovela u Kumanicu, dečak je proveo nekoliko dana u manastiru, a na sledećem lekarskom pregledu lekari nisu mogli da objasne njegovo potpuno ozdravljenje.

Starešina manastira otac Nikolaj potvrđuje da takve priče nisu samo iz prošlosti.

"Mnoga isceljenja su se dešavala u manastiru Kumanica kako u starim tako i u današnja vremena, 26. jula se ovde održava veliki sabor. Bude prisutno i do 10–12 hiljada ljudi za tu jednu noć."

Foto: Shutterstock

Pominje se i Milanova priča: mladić u ranim dvadesetima potpuno je oslepeo uz neizdržive bolove. Nijedan lekar nije mogao da mu pomogne, a u trenutku očaja jedva je sprečen od samoubistva. Komšija ga je odveo u Kumanicu. Sveštenik mu je iščitao molitvu, stavio mu u ruke knjigu i zamolio da nešto pročita. Na Milanovu konstataciju da ne vidi, sveštenik je mirno odgovorio: "Videćeš, Milane." Priča kaže da je Milan progledao. Otac Nikolaj govori i o bračnim parovima koji su dugo čekali na potomstvo.

"Ljudi su dolazili u kolicima, da bi nakon pročitanih molitvi ozdravili i stali na svoje noge. Ovde dolazi i mnogo bračnih parova koji ne mogu da imaju decu i mole se. Kad prođe post, dođu u Kumanicu, gde im se čitaju molitve. Zanimljivo je da su posle toga dobili potomstvo."

Foto: Foto: Shutterstock

Sabor koji spaja sve vere

Ono što Kumanicu čini jedinstvenom u pravom smislu te reči jeste njena otvorenost. Svake godine 26. jula, na dan Sabora Svetog Arhangela Gavrila, oko ovog malog manastira u sjeničkim planinama sakupi se više od deset hiljada hodočasnika. Dolaze Srbi i Bošnjaci, pravoslavci, muslimani i katolici, iz Srbije, Crne Gore i dijaspore. Granice između vera ovde se, bar na jedan dan, čine nepostojećim.

Jedna od posetilaca, Tanja, opisuje zašto se vraća.

"Kumanica je veoma mali manastir, ali se u njemu oseti potpuni mir. Mir koji ne može da se opiše rečima."

 

BONUS VIDEO