Ispovest pomoćnog kuvara sa sezone u Hrvatskoj: "Usred noći sam pobegao autobusom za Beograd"

Iskustvo pomoćnog kuvara na sezoni otkriva pakao u kuhinji. Saša iz Srbije opisao je smene od 13 sati, maltretiranje i noćni beg autobusom iz Budve.

Jedan radnik iz Srbije podelio je dramatično iskustvo sa sezonskog rada u Hrvatskoj, upozorivši na drastično odstupanje od ugovorenih uslova, neplaćeni prekovremeni rad, izmišljene krovne kazne i psihičku torturu u lokalu u Novalji.

Iskustvo koje je objavio na Fejsbuk stranici "Posao na moru iskustva" razotkriva šemu u kojoj se radne smene produžavaju i do 14 sati dnevno, dok se ugovorene plate jednostrano smanjuju sa 1.500 na svega 900 evra, uz pretnje zabranom ulaska u Evropsku uniju svima koji se pobune.

"Radite 14 sati, a platu vam skrate na 900 evra"

Radnik objašnjava kako izgleda stvarni mehanizam prevare na terenu i kakvim su sve pritiscima izloženi zaposleni koji dođu preko agencije.

- Hteo bih da upozorim sve ljude u vezi sa ovim lokalom. Vlasnik istog je X. Uglavnom radnike zapošljava preko agencije X. Preko telefona se govori da je radno vreme 8 sati, maksimalno 9 u špicu sezone (meni je jasno da kad je sezona i više posla, radi se i više sati, ali kad pitam preko telefona, reci mi da se radi po 12 sati, pa da znam). Od aprila, otkako smo došli na sezonu, nismo radili manje od 10–11 sati, a bilo je i dana po 13–14 sati. Priča se o normalnim smenama, prva, druga, međusmena, ali to u stvarnosti ne postoji. Nikad ne znaš kada radiš i do kada radiš. Radiš prvu smenu od 7 do 16.30, da bi on došao u 14 sati i rekao da treba da dođeš i uveče od 20 sati, kao da je to sasvim dovoljno vremena za odmor. Kad radiš drugu smenu od 16.30, na kraju smene dođe i kaže da treba da dođeš i ujutru u 9.30 ili 10, i tako u krug. Naravno, to vam ništa nije plaćeno - napisao je ovaj Srbin.

Foto: Shuterstock

 

Evo prilagođenog i očišćenog nastavka teksta koji prate pravila novinarskog stila, sa ispravljenim slovnim greškama u samom narativu, dok su svi citati ostali potpuni, netaknuti i u celosti:

Smanjenje plate i nehumani uslovi smeštaja

Pored neplaćenih prekovremenih sati, radnik iz Srbije ističe da gazda primenjuje i sistem ucenjivanja zaradom, uz smeštaj koji ni blizu ne odgovara onome što je dogovoreno pre dolaska:

- Priča je da se ti dodatni sati "izravnavaju" sa danima kad pada kiša, jer tada nema posla (kafić je uglavnom na terasi), pa se kao tih dana radi samo 9 sati i to nadoknađuje sve ostale sate. Plata se dogovara telefonom na 1.500 evra, ali kad smo stigli, ispalo je da nije 1.500 nego 1.300, a tih 200 evra se skuplja i daje na kraju sezone. Kad je trebalo da primimo plata za peti mesec, dva dni pre isplate nam kaže da za 5., 6. i 7. mesec plata nije ni 1.300 nego 900 evra, a da će tih 400 evra isplatiti na kraju sezone, od čega, naravno, nema ništa. Uz to, čovek svakodnevno vrši psihičku torturu, sve je malo, ništa ne valja. Kad ga pitate da iznese konkretne argumente šta ne valja, počne da se dere i preti inspekcijama, govoreći da će vam, ako nastavite da postavljate pitanja, srediti zabranu ulaska u EU na najmanje tri godine. Svake godine isto, tortura nad radnicima. Nikoga nikada nije pošteno isplatio.

Lokali u okolini svi znaju kakav je i da svake godine radi isto. Nijedan lokalac mu ne ulazi u lokal jer je prevario svakoga koga je mogao. Laže i izmišlja priče, obećava smeštaj sa svim uslovima, a u stvarnosti je to soba sa bračnim krevetom u kojoj je planirao da zajedno spavaju muškarac od 37 godina i mladić od 23 godine.”

Kazne za izmišljene minuse i pretnje inspekcijama

Pored nehumanih uslova smeštaja i rada, vlasnik primenjuje i rigorozan sistem kazni i psihičkog pritiska kako bi radnicima dodatno odbio novac od zarade.

- Ako želite da popijete kafu u lokalu, morate da je platite. Telefon ne smete da punite u lokalu jer to, navodno, troši previše struje. Kad zatražite ono što vam po dogovoru pripada, opet slede iste pretnje inspekcijama, da će on da složi priču kako ste vi njemu pretili pa da će se videti kome će verovati, vama kao strancima u Hrvatskoj ili njemu. Radnici se menjaju svakih desetak dana, pa vi popunjavate radno vreme onih koji su otišli, što vam takođe nije plaćeno. I naravno, od plate koja treba da vam stigne, čovek vam izmisli još minuse. Kada se razdužujete, sve je u redu sa prometom, ali kad treba da dođe plata, odjednom imate, na primer, 150 evra manjka u prometu. Skupi vam se i po 2–3 kašnjenja koja iznose 200–250 evra, i svima je nekako isti minus za kašnjenje, što nema nikakvog smisla. Kašnjenje se, inače, računa tako da ako vam je radno vreme u 7, a vi dođete u 6.55, već kasnite 10 minuta.

Foto: Informer

Sve se na kraju svodi na psihičku torturu, čovek previše laže i pokušava da vas uveri u te laže, po čemu je i poznat u cijeloj Novalji među lokalcima kao najveći lažov. Dere se za najmanje stvari, koje su često izmišljene, samo kako bi vas maltretirao. Svake godine ista priča.

Ko god je radio na ovom mjestu, molio bih da napiše komentar jer su svi prošli isto u ovom lokalu. Ovaj post je isključivo da se neko drugi ne zezne, jer većinom ljudi dolaze tamo, pogotovo u ovom periodu, jer je on među ređima koji nema radnike, svi mu odu nakon deset dana rada.”

Bežao sam noćnim autobusom za Beograd

Na ovu objavu nadovezala su se i druga slična iskustva radnika sa sezone širom regiona. Jedan od njih, Saša, opisao je svoje dramatično iskustvo rada u kuhinji i trenutak kada je odlučio da pobegne glavom bez obzira.

Svoje gorko iskustvo sa sezonskog rada u ugostiteljstvu podelio je i Saša, koji je radio kao pomoćni kuvar u jednom od restorana na primorju:

- Raditi po takvim lokalima u Hrvatskoj i Crnoj Gori tokom sezone je čisti pakao. Radio sam tako jednom i nikada više. Kao pomoćni kuvar morao sam da dolazim u 10.30, iako je restoran radio od 12 časova, kako bih pripremio kuhinju - stavio blitvu i krompir da se kuvaju i očistio hobotnice. Tek u podne dolazila je "gospoda", odnosno glavni kuvar i kuvarica. Moj posao je obuhvatao pranje suđa, pripremu salata, čišćenje ribe i serviranje, uz neprekidne pritiske. Glavni kuvar je bio izuzetno težak čovek - konzumirao je alkohol čim stigne na posao, urlao je na konobare i kuvaricu i psovao ih. Mene nije dirao jer sam mu jasno stavio do znanja da to neću tolerisati. Iako se kuhinja zatvarala u 22 časa, ostajao sam do 23.30 dok sve ne obrišem i operem. Radni dan je trajao po 12 ili 13 sati bez pauze. Nemaš vremena ni da jedeš, već gutaš hranu s nogu jer gosti čekaju. Dva puta mi je pozlilo pored šporeta od vrućine i umora. Odgovorno tvrdim da je lakše 10 sati kopati kanale nego raditi u takvoj kuhinji - kad se umoriš od kopanja, nasloniš se na lopatu i predahneš, a ovde pritisak ne prestaje.

Plata je bila minimalna, a obećanje da će mi na kraju sezone refundirati 400 do 500 evra, koliko sam dao za radnu dokumentaciju, pogazili su uz reči: "Šta mi imamo s tvojim papirima?"

- Kada sam u septembru shvatio dokle to ide, uzeo sam zarađeni deo plate, otišao u smeštaj, spakovao se i u ponoć seo u taksi do autobuske stanice. Uhvatio sam autobus u 4 ujutru iz Budve za Beograd i nikome se nisam javio. Kada su me sutradan u podne pozvali i pitali gde sam, samo sam im poručio: "Evo me, ulazim u Beograd za sat vremena." Tad i nikad više. Svima savetujem - idite u trafiku, market ili bilo gde drugde, samo bežite od takve kuhinje - zaključio je Srbin.

BONUS VIDEO