Energetska tranzicija: Nove tehnologije u službi zelenije budućnosti

Sve češće slušamo o potrebi energetske tranzicije, odnosno povećanja udela obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom miksu.

Ali, taj proces nije tako jednostavan kao što može da zvuči neupućenima u energetska pitanja. Kako proces dekarbonizacije može da dovede do promene u strukturi privrede, neophodno ga je sprovesti tako da se spreče negativne posledice energetske tranzicije.

Razmere promena najbolje pokazuju globalne investicije. Prema procenama Međunarodne agencije za energiju, ukupna ulaganja u energetiku u 2026. godini trebalo bi da dostignu rekordnih 3,4 biliona dolara, pri čemu oko 2,2 biliona odlazi na čiste energetske tehnologije, što znači da one sada privlače skoro duplo više kapitala nego fosilna goriva koja beleže oko 1,2 biliona dolara.

 

Ulaganja u vetroparkove, velike solarne elektrane i hidroenergiju i dalje čine osnovu tranzicije, a najveći pojedinačni segment obuhvata kupovinu električnih vozila (EV) i razvoj prateće infrastrukture za punjenje. Na svetskom nivou Kina ostaje ubedljivo najveći investitor sa 800 milijardi dolara uloženih u tranziciju.

Važno je, ipak, istaći da fosilna goriva ne odlaze u istoriju i da će i nadalje biti veoma značajna za energetsku stabilnost naše planete. Posebno zato što energetske kompanije sve više novca ulažu u zelene tehnologije kojima se smanjuje uticaj na životnu sredinu.

Prema važećem Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP), Srbija cilja 33,6 odsto udela obnovljivih izvora energije (OIE) u bruto finalnoj potrošnji do 2030. godine. U tom procesu važnu ulogu imaju sve grane privrede, kao i kompanije koje svoje poslovanje usklađuju sa ovim principima.

Ali, šta znači energetska tranzicija u praksi? U domaćoj naftnoj kompaniji NIS-u kažu da su od 2009. godine u ekološke projekte i poslovne inicijative sa značajnim ekološkim efektom uložili oko 900 miliona evra, od čega oko 150 miliona direktno u projekte zaštite životne sredine. Kako se navodi na sajtu kompanije, NIS je posvećen i smanjenju uticaja na klimatske promene, te je izrađena i Strategija zaštite životne sredine do 2030. godine.

Ova kompanija je izvršila analizu propisa Republike Srbije i Evropske unije, definisala dugoročne ciljeve za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, izdvojila projekte i procenila potrebna ulaganja.

Energetska tranzicija na ovaj način pokazuje da postaje projekat i izazov celokupnog društva i cilj koji samo zajednički može da se dostigne.