Svadba za pamćenje u Čačku! Mladoženju šokirale koverte - Gosti crvene od sramote

Milutin iz Čačka govorio je o svojoj svadbi od 300 zvanica, kao i neprijatnim iznenađenjima koja je zatekao u kovertama.

Nakon svadbe, Milutin i supruga su proverili poklone, potpisane i nepotpisane. Najviše je šokirala prazna koverta mladoženjinog druga iz detinjstva, koji je kasnije pokušao da se opravda.

"Oženio sam se pre 12 godina, hvala Bogu još sam u braku. Bolju ženu nisam mogao da odaberem i ako mene pitate, svima bih savetovao brak. Ali posle iskustva koje sam doživeo, ne bih i venčanje" napisao je Milutin iz Čačka na jednom forumu.

Foto: Shutterstock

Otvaranje poklona

Peh sa poklonima je puno toga otkrio o gostima, rekao je on.

"Svadba je bila za 300 zvanica, i žena i ja imamo dosta prijatelja i rodbine, pa jednostavno nismo mogli da smanjimo broj. Pare smo pozajmili, računajući da ćemo ih vratiti posle venčanja, jer smo većini, makar onim najbližim, poručili da bi nam više značile pare od poklona", napisao je mladoženja iz Čačka.

Svadbeno veselje proteklo je u najboljem redu, a razočarali su se tek kada je došlo vreme za otvaranje poklona.

"Sve je bilo super, bilo je veselo, igralo se do jedan posle ponoći. Kasnije smo, kako je to običaj, žena i ja otvarali poklone, a pare iz označenih koverti stavljali smo na gomilu. Znao sam da će biti nekih nepotpisanih poklona i koverti, uvek se desi da se zaboravi čestitka u poslednjem trenutku. Ali rekoh da ih ne mešam sa drugima, lakše ću onda provaliti šta je od koga i kome da se zahvalim na pravi način. Da ne bude zovem Đoleta da mu kažem "hvala na tosteru", a on čovek uzeo televizor. Nije u redu", ističe.

Prazne koverte

Prazne koverte koje su Milutin i supruga našli među darovima, nažalost, na svadbama nisu retkost. Gest njegovog druga iz vojske, koji nije imao novca za poklon, smatra poštenim. Naime, čovek je potpisao kovertu i ostavio zanimljivu poruku.

"Otvaramo mi tako te koverte, ljudi su davali koliko je ko imao - 20, 30, 50, 100 evra... Svako prema svojim mogućnostima. Dobar drug iz vojske, za koga sam znao da je u finansijskim problemima, napravio je foru, pa je u kovertu stavio papirić na kome je pisalo: "Dođem ti 50 evra". I stvarno mi je posle pola godine dao pare. Ali, da se vratim. Uzimam ja tako jednu belu kovertu, znate one "pljosnate" kao za račune, i vidim da je tanka...Otvorim, a unutra ništa", prisetio se, pa dodao:

"Pa, to se stvarno dešava, pomislim. Pitam ženu da li možda zna ko bi mogao to da bude, ona kaže da ne zna. Stvarno su nam svi gosti bili vrlo bliski. Ako nije familija, onda su prijatelji iz detinjstva. Bilo je tu njenih drugarica i mojih drugova koji su poveli momke i devojke, koje ne poznajemo, ali oni i nisu davali poklone. Dakle, blizak krug od 300 ljudi, a među njima korov... Pa, da li je moguće?"

Maldenci su u prvi mah pomislili kako je praznu kovertu dao neki dalji rođak, te su odlučili da pozovu goste koji se na darovima nisu potpisali, kao izgovor, rekli su im da su se čestitke pomešale i da žele da se zahvale.

Foto: Pixabay, Pngwing

Otkriven vlasnik prazne koverte

 

"Znam ja Srbe u dušu, pa i ja sam Srbin, mene su našli, pomislim i krenem da zovem redom telefonom one koji se nisu potpisali na poklon. Jedan rođak, drugi rođak, tetka sa tatine strane, ujak sa mamine i tako redom. Lepo ja sve, pitam da li im je bilo lepo, zahvalim se na poklonu, pa kažem: Jao, pobrkale nam se čestitke, baš me sramota, ne znam na čemu da se zahvalim...? I onda oni kažu - te pekač, pa 50 evra, set posuđa, i tako... Krug se suzio, svi od rodbine su nešto dali. Ostalo mi samo nekoliko prijatelja. Neke dve njene drugarice i moja tri drugara, od kojih sam sa jednim zaista odrastao. Išli zajedno u vrtić, školu, živi u mojoj ulici, druga kuća od mojih roditelja... Posle srednje je otišao u Ameriku, bio tamo nekih desetak godina, pa kako nije bilo posla, vratio se i sad je opet kod svojih. Rekoh, daj i njega da prebrinem, ubeđen da nije on prevarant", objašnjava Milutin.

Pozvao je druga iz Amerike i ponovo sve odlumio, kako ga je sramota što zove da se zahvali, a ne zna na čemu, jer su se čestitke pomešale.

"Kad ono, tajac! Ćuti on s druge strane telefona. Rekoh (neću ime da mu kažem, da ga dalje ne brukam): Što ćutiš, šta je bilo? I tu on počne nešto da maže. Te izgubila mu se čestitka, te je stavio 200 evra, te je ostavio pare da njegovi daju. Vidim ja koliko je sati... Zahvalim mu se što je bio na venčanju i kažem: Druže, mogao si da mi kažeš da nemaš, ne bi bio nikakav problem... Ajde, na zdravlje ti bilo. Više nikada mi se nije javio, niti ja njemu. A njegovi roditelji crvene svaki put kad me sretnu. Šta će nesrećnici, sramota ih na njegov red".

BONUS VIDEO