Svirepi zločin koji ne smemo zaboraviti! Više od 80.000 Srba, Jevreja i Roma ubijeno je na ovom mestu, a danas se tu održavaju žurke i koncerti

Premijer Srbije u tehničkom mandatu prof. dr Đuro Macut predvodio je u Jajincima državnu ceremoniju Dana sećanja na stradale u Drugom svetskom ratu.

Dan sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja tokom Drugog svetskog rata obeležen je danas državnom ceremonijom kod Centralnog spomenika u Spomen-parku "Jajinci".

Venac je u ime Vlade Srbije položio Macut, a nakon što je orkestar Garde Vojske Srbije izveo himnu "Bože pravde", vence i cveće položili su i načelnik generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović sa predstavnicima Ministarstva odbrane, predstavnici Grada Beograda, članovi Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice Srbije, predstavnici Jevrejske zajednice Srbije i članovi porodica nastradalih.

Cveće i vence su položili i predstavnici diplomatskog kora, među njima i ambasadorka Izraela u Srbiji Avivit Bar-Ilan, kao i izaslanici vojnih misija stranih zemalja u Srbiji.

Foto: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ bs

"Naša je trajna obaveza da čuvamo sećanje na živote stradalih u Jajincima"

Na pomenu se u knjigu žalosti upisao i prof. dr. Macut u kojoj je naveo da je naša trajna obaveza da pamtimo i čuvamo sećanje na živote stradalih u Jajincima.

- Sa dubokim pijatetom prema svim nevino stradalim na ovom mestu, čuvamo sećanje na njihove živote i njihovu patnju. Naša je trajna obaveza da pamtimo i da budućim generacijama ostavimo zavet da čuvaju mir, dostojanstvo čoveka i pravo svakoga na život i slobodu. Srbija neće zaboraviti Jajince. Večni pomen nevino stradalima - naveo je Macut.

Prisutnima se obratio preživeli logoraš Milinko Čekić koji je ukazao na stradanje srpskog naroda na čitavom prostoru tzv. NDH, okupirane Srbije i Beograda, ističući da je sveta dužnost svih nas da pamtimo i svedočimo o stradanju ubijenih.

Čekić je naveo da je okolina Beograda premnožena grobnicama nevinih žrtava umorenih u logorima Banjica, Topovske šupe, na Autokomandi i Staro Sajmište.

- Stratišta se nalaze svuda oko nas: Jabuka kod Pančeva, Bežanijska kosa, Belovnica jama kod starog bežanijskog groblja, Jevrejsko groblje na Bežaniji, kao i nekoliko lokacija u procesu čišćenja - rekao je Čekić.

Foto: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ bs

Čekić je naglasio da se na svakom od tih mesta pominje broj od pet do osam hiljada sahranjenih.

- Samo na spisku, koji se danas brižljivo čuva u jednom beogradskom arhivu, zabeležena su imena 10.084 logoraša, ubijenih u krugu logora Staro Sajmište. Za svakog od tih žrtava sačuvani su svi lični podaci, kao trajno svedočanstvo o njihovom postojanju i stradanju - rekao je Čekić.

Majke nikad nisu saznale gde su završili njihovi sinovi

Ukazao je i na tragičnu sudbinu zarobljenih Srba iz Podkozarja koji su sistematski ubijeni u logorima Jasenovac, u Sisku, Jastrebarsko i Donja Gradina, ali na mnogima drugim stratištima širom teritorije bivše NDH i okupiranog Beograda.

- To što majke tih stradalnika nisu nikad saznale gde su završili njihovi sinovi, krivi su oni koji spiskove do danas nisu objavili - poručio je Čekić.

Takođe, on je naveo i da su reke Una, Vrbas, Bosna, Drina, Dunav i Sava postale velike "sabirne" grobnice srpskog naroda.

- Ove reke su postale velike sabirne grobnice, koje su u svojim virovima, meandrima i vrbacima za sve vreme sahranile posmrtne ostatke više desetina hiljada srpskih žrtava zverski ubijenih od strane ustaša, domobrana i drugih ostrašćenih izvršilaca, a uz blagoslov Hrvatske katoličke crkve i tadašnjeg mestoodržavca Nezavisne Države Hrvatske - kazao je Čekić.

Foto: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ bs

Tela žrtava Savom stizala do Beograda: Čekić o jezivim svedočenjima iz vremena NDH

Podsetio je i na stravične događaje kada je reka Sava donosila tela ubijenih Srba u Jasenovcu i drugim stratištima svakodnevno stizala do Beograda, često uvezana u jezive gomile i splavove.

- Ljudi koji su ih izvlačili znali su odakle te žrtve dolaze, ali o tome, pod pretnjom, nisu smeli međusobno progovoriti ni reč. Izvađena tela su užurbano sahranjivana bez ikakve evidencije u većim ili manje masovnim grobnicama, nabacana u više slojeva, bez sanduka, mnoga potpuno naga i u poluraspadnutom stanju - naveo je Čekić.

Dodao je da i ako mesta stradanja nikada nisu zvanično obeležena, svedoci tih događaja su svojim sećanjima zabeležili ono najvažnije - mikrolokacije više hiljada grobova na prostoru između Kule Nebojše i bastiona Svetog Jakova.

- Danas se na tom mestu održavaju koncerti, pop i rok muzike, peva se, igra i slavi, a ljudi koji tu dolaze ne slute da gaze po grobovima naših predaka. Kako to danas možemo da razumemo i prihvatimo? Kad posmatrate taj uređeni park, drevne zidine tvrđave i reku, ništa na površini ne ukazuje na strašnu istinu koja leži ispod, na čitavim slojevima neistraženih grobnica - naveo je Čekić.

Foto: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ bs

Prema njegovim rečima, to je izraz surovog istorijskog pragmatizma i svedočanstvo o nikada istraženoj tragediji stradalničkog srpskog naroda.

- O ponašanju hrvatskih vlasti prema Srbiji i istorijskom stradanju našeg naroda danas ne moram reći gotovo ništa više. A šta i reći? Proteraše narod, prekrstiše i pobiše toliki narod, pa ipak ne koliko su hteli, već koliko god su mogli, bez trunke stida i kajanja, oprosta, pred narodom i istorijom. Naša je sveta dužnost da pamtimo, da svedočimo, da nikada ne zaboravimo - poručio je Čekić.

Na stratištu u Jajincima stradalo 80.000 ljudi

Streljanja u Jajincima trajala su od jula 1941. do novembra 1943. godine, a nemački Gestapo je od 8. novembra 1943. do 2. aprila 1944. godine vršio ekshumaciju i spaljivanje leševa, kako bi sakrio tragove zločina.

Komisija za utvrđivanje ratnih zločina, koja je formirana odmah po završetku Drugog svetskog rata, nakon istrage je iznela podatak da je na stratištu u Jajincima stradalo 80.000 ljudi.

U Jajince su redovno dovođeni i streljani logoraši iz Banjičkog logora, a kao mesto za stratiše izabrano je bivše vojno strelište u blizini Jajinaca, ispod Avale, kao najpodesniji prostor kako za pogubljenja desetina hiljada ljudi, tako i za sahranjivanja onih koji su ubijeni ugljenmonoksidom u dušegupkama.

Foto: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ bs

Okolna gusta šuma i postojanje nasipa i grudobrana, činili su ceo prostor adekvatnim za neometana streljanja.

Strelište se nalazilo na drumu Beograd - Avala u selu Jajinci. Do njega se dolazilo iz dva pravca - iz Beograda i iz Rakovice.

Zarobljenici osuđeni na smrt dovođeni su u Jajince Avalskim drumom iz beogradskih zatvora i logora. Po izlasku iz kamiona, žrtve su, uskom, krivudavom stazom, sprovođene do mesta egzekucije. Na putu do stratišta nekada bi satima čekali ispod nadstrešnica improvizovanih baraka, do trenutka kada bi došao red za njihovo pogubljenje.

Foto: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ bs

Za kopanje raka u Jajincima u koje su sahranjivana tela streljanih i ugušenih ugljenmonoksidom bili su angažovani radnici sa Centralnog i Novog groblja u Beogradu. Masovne grobnice su kopane za 100 do 300, a nekada i više leševa.

Spomen-park Jajinci ima više segmenata i njegovo formiranje počelo je 7. jula 1951. godine postavljanjem spomenika na samom ulazu u spomenički kompleks.

BONUS VIDEO