Bio srušen do temelja, a danas ponovo okuplja vernike: Mnogi u ovu svetinju dolaze po mir, nadu i utehu

Skriven među zelenilom Fruške gore, nedaleko od Bešenovačkog Prnjavora, nalazi se manastir Bešenovo – jedna od svetinja čija je sudbina neraskidivo povezana sa burnom istorijom srpskog naroda.

Ovaj manastir je rušen, pljačkan, paljen i gotovo potpuno uništen. Decenijama su na mestu nekadašnje svetinje ostajale samo ruševine i sećanje na ono što je nekada postojalo. A onda je počeo da se vraća život. Danas se u Bešenovu ponovo čuju zvona, služe se liturgije, dolaze vernici, krste se deca, sklapaju brakovi i pale sveće. 

Zadužbina kralja Dragutina

Prema predanju, manastir Bešenovo osnovao je srpski kralj Stefan Dragutin Nemanjić krajem XIII veka.

Istoričari ipak upozoravaju da ovu priču treba posmatrati kao predanje, jer prvi pouzdaniji pisani podaci o manastiru potiču iz XVI veka. Bešenovo se tada već pojavljuje u osmanskim popisima, što potvrđuje da je u to vreme svetinja već postojala i imala svoj život.

Foto: Shutterstock

Postoje i stariji tragovi koji govore o njegovoj prošlosti, pa je Bešenovo vekovima bilo deo velikog duhovnog i kulturnog prostora Fruške gore.

Slava manastira

Manastirski hram posvećen je Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, a glavna manastirska slava obeležava se 21. novembra.

Za pravoslavne vernike, arhangel Mihailo simbol je zaštite i pobede dobra nad zlom, dok je arhangel Gavrilo poznat kao vesnik Božije volje.

Priča vezana za Bešenovo

Posebno mesto u istoriji Bešenova zauzimaju Sveti mučenici Kirik i Julita.

Prema hrišćanskom predanju, Julita je bila hrišćanka koja je zajedno sa svojim malim sinom Kirikom stradala zbog svoje vere.

Njihova priča vekovima se prenosila među hrišćanima kao primer majčinske ljubavi, hrabrosti i istrajnosti u veri.

Foto: Shutterstock

Sa Bešenovom su bili posebno povezani zato što su se u manastiru vekovima čuvale njihove mošti. U XVIII veku u okviru manastira postojala je i kapela posvećena upravo njima.

Njihov praznik, 28. jula, za vernike je i danas poseban dan.

Sudbina moštiju tokom Drugog svetskog rata ostala je nerazjašnjena. Zbog ratnog stradanja manastira i haosa koji je tada vladao, nije moguće sa sigurnošću utvrditi gde su danas.

Ipak, sećanje na Svete Kirika i Julitu ostalo je duboko povezano sa Bešenovom.

Nekada je Bešenovo bilo bogato i veliko

Danas je teško zamisliti koliko je nekada ovaj manastirski kompleks bio značajan. U XVIII veku Bešenovo je imalo crkvu, konake, zvonik i posebnu kapelu. U manastiru je živela monaška zajednica, a svetinja je posedovala vredne knjige, ikone i bogoslužbene predmete.

Manastirska riznica čuvala je pravo malo blago.

Među najvrednijim predmetima bilo je i Četvorojevanđelje iz XVI veka, kao i brojni drugi predmeti crkvene umetnosti.

Veliki deo tog blaga, srećom, nije zauvek nestao. Pojedine ikone, knjige i liturgijski predmeti sačuvani su van samog manastira i danas svedoče o tome koliko je Bešenovo nekada bilo značajno.

Najveća tragedija

Najcrnji dani u istoriji Bešenova došli su tokom Drugog svetskog rata. Manastir je opljačkan, uništen i spaljivan, a ono što je vekovima stvarano počelo je da nestaje.

Konačno razaranje dogodilo se 1944. godine, kada je manastir bombardovan. Od svetinje koja je vekovima okupljala monahe i vernike ostale su ruševine. A onda je usledilo nešto što je za Bešenovo možda bilo gotovo jednako teško kao i samo ratno razaranje – zaborav. Decenijama niko nije obnavljao manastir. Priroda je počela da prekriva ruševine. Zidovi su propadali, a ljudi su sve ređe dolazili.

Foto: Shutterstock

Činilo se da je Bešenovo osuđeno da ostane samo ime u istorijskim knjigama.

Početkom novog veka počinje drugačija priča. Ruševine su raščišćene, počela su istraživanja i obnova, a među ljudima se ponovo probudilo interesovanje za ovu staru svetinju. Posebno je značajnu ulogu u obnovi imao arhimandrit Arsenije Matić. 

Zašto vernici dolaze u Bešenovo?

Vernici u manastir Bešenovo dolaze pre svega zbog molitve, mira i nade. Mnogi se mole za zdravlje svoje porodice, za decu i najbliže, dok drugi dolaze u teškim životnim trenucima, kada traže utehu i snagu. Posebno poštuju Svetog arhangela Mihaila i Svetog arhangela Gavrila, kojima je manastir posvećen, kao i Svete mučenike Kirika i Julitu, čije je ime vekovima vezano za ovu svetinju.

BONUS VIDEO