Ekspo 2027 u Beogradu procenjuje se kao jedan od najvećih državnih i ekonomskih projekata, uz cilj da BDP Srbije sledeće godine dostigne 100 milijardi evra.
Studija navodi 9,07 milijardi evra nove vrednosti do 2037. i 3,84 milijarde evra poreskih prihoda, uz oko 359.000 novih radnih mesta.
Tokom izložbe očekuje se 1,65 miliona stranih posetilaca, a u nasleđe ostaju Nacionalni stadion, novi sajamski prostor i ulaganja u kulturu.
Foto: Ustupljene fotografije
Maketa
Međunarodna specijalizovana izložba Ekspo 2027 u Beogradu predstavlja jedan od najvećih državnih i ekonomskih projekata u novijoj istoriji Srbije.
Ovaj događaj, najveći sledeće godine u svetu, prepoznaje se kao ključni pokretač ubrzanog privrednog rasta i transformacije infrastrukture, koji se u ekonomskim analizama često naziva kapitalnim šokom sposobnim da dugoročno razvije zemlju. Održavanje izložbe posmatra se kao tačka preloma za srpsku ekonomiju i okosnica dugoročnog rasta zasnovanog na domaćoj tražnji i masovnim investicijama.
Privredni rast
Jedna od najambicioznijih projekcija vezana za ovaj investicioni ciklus, u okviru šireg programa "Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027", jeste cilj da ukupan bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u 2027. dostigne 100 milijardi evra. Očekuje se da će, zahvaljujući ovim ulaganjima, Srbija beležiti izuzetno visoke stope privrednog rasta i pozicionirati se u samom vrhu najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Veća stopa rasta direktno će rezultirati većom proizvodnjom, rastom prihoda, novim investicijama i otvaranjem velikog broja radnih mesta.
Brojke
3,84 milijarde evra samo od poreskih prihoda doneće Ekspo
359.000 radnih mesta biće otvoreno zahvaljujući izložbi
1,65 miliona stranih posetilaca očekuje se na Ekspu
1,13 miliona gostiju boraviće više dana u Srbiji tokom izložbe
4,1 milion gostiju ukupno tokom celog trajanja Ekspa
100 milijardi evra biće BDP Srbije sledeće godine
Ekonomski model države u ovom ciklusu oslanja se na dva stuba: rast domaće tražnje kroz povećanje životnog standarda (plata, penzija i minimalnih zarada) i kapitalna ulaganja u infrastrukturu, za šta se izdvaja oko sedam odsto BDP. Uložena sredstva i direktna davanja građanima vraćaju se u državnu kasu kroz povećanu potrošnju, prodaju proizvoda i usluga, te naplatu poreza i doprinosa, čime se stvara održiv dugoročni krug rasta.
Foto: Expo2027
Ekspo 2027
Studija ekonomskih, društvenih i ekoloških efekata koju je izradila konsultantska kuća "Louis Berger Adria" pokazuje da bi projekat do 2037. mogao da generiše 9,07 milijardi evra nove vrednosti za privredu Srbije (mereno bruto dodatom vrednošću), uz 3,84 milijarde evra poreskih prihoda.
Od tog iznosa oko dve milijarde čine javna ulaganja, dok se 1,84 milijarde evra odnose na privatna ulaganja. Ekonomska isplativost javnih investicija je na izuzetno visokom nivou, s obzirom na to da se predviđa da će svaki uloženi dinar javnih sredstava generisati 1,91 dinar poreskih prihoda.
Projekat će imati monumentalni uticaj na tržište rada. Ukupan efekat na zaposlenost procenjen je na 359.000 radnih mesta (odnosno oko 359.000 radnih mesta izraženih kroz metodologiju ekvivalenta pune zaposlenosti - FTE).
Foto: Expo2027
Ekspo 2027
Tokom tri meseca održavanja izložbe u Beogradu se očekuje oko 1,65 miliona stranih posetilaca, od kojih bi više od 1,13 miliona trebalo da budu višednevni gosti. Studija prepoznaje i mogućnost dodatnog uvećanja ekonomskih efekata kroz veću turističku potrošnju, duži boravak gostiju i intenzivnije uključivanje domaćih izvođača, dobavljača i pružalaca usluga. Čak i u analiziranom konzervativnom scenariju, koji podrazumeva 30 odsto manji broj stranih posetilaca i 10 odsto nižu turističku potrošnju, projekat bi garantovao izvanredne rezultate - 7,87 milijardi evra nove vrednosti i više od 3,16 milijardi evra poreskih prihoda.
Nova vrednost
Dugoročni značaj Ekspa leži u njegovoj zaostavštini. Studija obuhvata tri ključne faze projekta (pripremu, tri meseca održavanja izložbe i desetogodišnji period nasleđa), pri čemu se čak 60 odsto ukupne procenjene nove vrednosti (5,43 milijarde evra) očekuje upravo u deceniji nakon završetka izložbe.
Sastanci na najvišem nivou
Na diplomatskom i programskom nivou, sadržaji Ekspa će omogućiti posetiocima da upoznaju ideje, kulture i iskustva više od 130 država učesnica. Pored toga, tokom pripreme i samog događaja planirano je više od 140 bilateralnih sastanaka na visokom nivou, čime se otvara ogroman potencijal za nove strane investicije, poslovne projekte i dugoročnu saradnju u privredi, nauci i kulturi. Zbirno gledano, ubrzan privredni rast, turistički procvat i nova infrastruktura trebalo bi da osiguraju trajno unapređenje životnog standarda u Srbiji.
Foto: Foto: Peđa Milosavljević
Međunarodna specijalizovana izložba Ekspo 2027
Fizička ostavština obuhvata izgradnju Nacionalnog stadiona sa 52.000 sedišta, formiranje modernog sajamskog prostora na 212 hektara, ali i znatna usmeravanja sredstava u kulturu. Planirana je izgradnja nekoliko novih muzeja i obnova postojećih kulturnih institucija, što predstavlja ogromno ulaganje u kulturnu ponudu Beograda, koje ostaje budućim generacijama na korišćenje.
Društveni uticaj projekta prati se kroz 93 indikatora, dok se rad u kompleksnom međunarodnom okruženju, nova znanja i profesionalne kompetencije tretiraju kao ključno nematerijalno nasleđe.
Na konkursu Ministarstva kulture za finansiranje i sufinansiranje kulturnih i umetničkih programa u okviru specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd odabrano je 58 projekata koje su podnele umetničke organizacije, ustanove kulture i nezavisni umetnici iz različitih oblasti stvaralaštva - likovne i dramske umetnosti, muzike, plesa, filma i drugih oblasti kulture.
Siniša Mali je ocenio da bi međunarodna specijalizovana izložba Expo 2027 mogla da donese Srbiji čak 360.000 radnih mesta, što pokazuju podaci iz studije ekonomske opravdanosti projekta.
Ekspo 2027 "Paviljon igre" održan je danas na Zlatiboru koji je tom prilikom postao mesto susreta tradicije i savremenog stvaralaštva, sporta, lokalnog preduzetništva i autentičnih priča ovog kraja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Na konkursu Ministarstva kulture za finansiranje i sufinansiranje kulturnih i umetničkih programa u okviru specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd odabrano je 58 projekata koje su podnele umetničke organizacije, ustanove kulture i nezavisni umetnici iz različitih oblasti stvaralaštva - likovne i dramske umetnosti, muzike, plesa, filma i drugih oblasti kulture.
Počela je izborna tišina, koja traje do nedelje, 25. oktobra u 20 časova. Izborna tišina počinje 48 sati od početka izbornog dana i odnosi se i na izborni dan.
Nemačka bi mogla da bude sledeća velika žrtva geopolitičkog sukoba koji je počeo u Ukrajini, dok Bliskom istoku preti rat koji bi mogao da preraste u svetski, upozoravao je nekadašnji lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski.
Univerzitet u Beogradu odbija da dostavi povereniku za informacije od javnog značaja podatke o službenim putovanjima rektora Vladana Đokića, iako je rok istekao 21. oktobra.
Jakov Ćaleta funkcioner vladajućeg HDZ-a koji je pre samo mesec dana uhapšen pod optužbom da je nosio fantomku i sa grupom huligana terao mlade plesače iz Novog Sada i vukovarskog branitelja uz gnusne ustaške povike, jednoglasno je izabran za predsednika Veća Gradskog kotara Blatine-Škrape u Hrvatskoj.
Čedo Protić objavio je na društvenoj mreži "Iks" prepisku sa nepoznatim brojem sa kojeg je, kako tvrdi, dobio poziv da glasa za izbornu listu pod brojem 3.
CRTA, koja se u javnosti predstavlja kao nezavisna nevladina organizacija zadužena za praćenje izbornih procesa, iz dana u dan pokazuje da je, zapravo, jedna od najuticajnijih i najpristrasnijih prozapadnih organizacija u Srbiji!
Policija je na području Kutine, u Hrvatskoj, otkrila prostorije za uzgoj i sušenje marihuane i zaplenila gotovo 2,8 kilograma droge, automatsku pušku i veću količinu municije. Tom prilikom uhapšen je muškarac starosti 47 godina.
Automobil marke "lamborgini aventador" sleteo je u četvrtak sa kolovoza na auto-putu A1, kod odmorišta Sokolac, u blizini Brinja, u smeru ka Dubrovniku, nakon čega je udario u zaštitnu ogradu.
U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila večeras na magistralnom putu M-17, u mestu Topčić Polje kod Zenice, poginuo je pešak, kada ga je prema prvim informacijama udario automobil marke "mercedes".
Sjedinjene Američke Države pripremaju novi pokušaj okončanja rata u Ukrajini, a mirovni plan koji se razmatra predviđa demilitarizovanu zonu u Donbasu, odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u i obnovu velikih ekonomskih veza između Vašingtona i Moskve.
Francuska se priprema za novi talas masovnih protesta zakazanih za subotu, 24. oktobar, dok vlasti uvode zabrane okupljanja i policijski čas u pojedinim gradovima.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznao je da ukrajinska vojska u februaru 2022. godine nije bila spremna za ruski prodor iz Belorusije prema Kijevu, jer na tom pravcu nije imala dovoljno snažne jedinice.
Tomas Markl Stariji (82), otac vojvotkinje od Saseksa Megan Markl, našao se u centru ozbiljnog skandala nakon što ga je sin Tomas Markl Mlađi prijavio policiji zbog navodnog posedovanja velikog broja fotografija i video-snimaka seksualnog zlostavljanja dece.
Legenda britanskog filma i pozorišta Džudi Denč (91) u emisiji Bi-Bi-Si radija 4 otkrila je da zbog problema sa vidom, tačnije zbog degeneracije makule, više ne može ni da glumi, ni da čita.
Glumica Milena Dravić je u jednom od svojih mnogobrojnih intervjua za života govorila da nije volela da snima intimne scene za potrebe neke serije ili filma.
Simpatični, tihi i obavijeni velom misterije, ježevi su poslednjih godina postali sve popularniji egzotični kućni ljubimci. Njihove preslatke njuškice i bodljikavi oklop osvajaju srca ljudi širom sveta.
Muškarci koje krase duhovitost i kreativnost ubedljivo su najbolji u krevetu, pokazalo je istraživanje u kom su učestvovale žene do 69 godina starosti.
Nekadašnja denserka Slađa Delibašić već 2 godine iznajmljuje kuću, a sada je njen komšiluk otkrio kakva je pevačica van scene i kakav utisak ostavlja na ljude sa kojima deli svakodnevicu.
Pevačica i starleta Dušica Grabović pokazala je svojim pratiocima na društvenim mrežama da je prava domaćica te se pohvalila kulinarskim umećem u kuhinji.
Pevačica Mina Kostić prvi put je progovorila o teškom periodu nakon izlaska iz psihijatrijske ustanove "Laza Lazarević" i otkrila kako joj je tada verenik Mane Ćuruvija Kasper bio najveća podrška.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.