Ovo je najstrmija ulica u Beogradu: Svaki korak je izazov

Beograd je grad brojnih uzbrdica i nizbrdica, ali Balkanska ulica, u samom centru posebno je poznata po svom strmom usponu.

Balkanska ulica proteže se od Terazija prema Nemanjinoj ulici, na teritoriji opština Stari grad i Savski venac. Dugačka je oko 700 metara, a njen strmi uspon dobro je poznat svima koji su makar jednom pokušali da se od nekadašnje Glavne železničke stanice popnu do hotela "Moskva".

Posebno je zanimljivo da Balkanska spada među retke beogradske ulice koje su sačuvale svoje ime još od 1872. godine.

Ipak, jedan njen deo, između ulica Admirala Geprata i Nemanjine, do 1896. godine nosio je naziv Pivarska, po Kneževoj pivari koja se tu nalazila.

Upravo u toj pivari održana je čuvena Svetoandrejska skupština 1858. godine, događaj koji je imao veliki značaj za političku istoriju Srbije.

Pored strmog uspona, Balkanska je bila prepoznatljiva i po brojnim zanatskim radnjama.

U njoj su radile zanatlije najrazličitijih profesija – od kovača i šeširdžija do tašnera, jorgandžija i sarača.

Foto: Shutterstock

Nekada kada je bilo nezamislivo videti beogradskog gospodina na ulici bez šešira, pa je baš u ovoj najstrmijoj ulici, Radoslav Stefanović školovani šeširdžija, otvorio svoju zanatsku radnju.

- Radnju je osnovao moj deda, Radoslav Stefanović Rade po kome firma i nosi ime. Osnovana je u Balkanskoj 1950. godine i skoro smo proslavili sedamdeseti rođendan. Nakon mog dede, zanat je nastavio moj tata, a potom moj suprug i ja - priča Vera.

Vera je od jedne male zanatske radnje svog dede u Balkanskoj ulici, uspela da proširi posao. Nekada je jedini zaposleni u radnji bio njen deda, a danas radnja broji čak 10 zaposlenih koji vredno rade.

Bila je poznata i po poslasticama, posebno ćeten-alvi i sladoledu, zbog kojih su Beograđani rado svraćali u ovu ulicu.

Proizvedeni sadržaj je nastao u okviru projekta koji je finansiran od strane grada Beograda, a izneti stavovi u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.