DANAS JE USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja

Među ličnostima jevanđeljskim koji okružuju Spasitelja, Sveti Jovan Krstitelj zauzima posebno mesto.

Njegova glavna uloga u životu bila je na dan Bogojavljenja, kada je u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista i zato je crkva dan po Bogojavljenju posvetila njegovom spomenu.

Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula - Ivanjdan - rođenje Svetog Jovana, 11. septembra - usekovanje glave i 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće.

Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista (7. jula) i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja.

Poput mnogih hrišćana koji su stradali na putu Gospodnjem i Sveti Jovan je posečen u vreme cara Iroda.

Danas se podseća na stradanje Svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipa, glava odsečena i na srebrnom tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.

Prilikom proslave Irodovog rođendana, tokom pijančenja i orgijanja, Saloma je odigrala svoj ples "Sedam velova", posle kojeg joj je Irod ponudio da traži šta god hoće.

Na nagovor majke, ona je zatražila glavu Svetog Jovana.

Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.

Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.

Toga dana vernici ne slave i ne vesele se, a po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.

Usekovanje se u hrišćanskom svetu obeležava i kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena.