VUKOSAVLJEVIĆ: Momo Kapor je bio Petar Pan srpske kulture!

Izložba "Momo, par lui meme" otvorena je večeras u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije povodom 80 godina od rođenja poznatog srpskog pisca i slikara Mome Kapora

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u svom obraćanju skrenuo je pažnju na renesansnu prirodu Kaporovog talenta, primetivši da je teško nabrojati čime se sve Kapor bavio. 

- Bio je novinar, putopisac, eseijista, filmski scenarista, slikar, pisac, sve što se praktično moglo biti u jednom složenom prepletu kulturnih aktivnosti u vremenu i dobu u kome je žive. Momo Kapor je bio čovek mnoghih talenata, ali sve što je učinio, obojio je posebnim duhom i pozlatio je sve čega se dotakao - istakao je ministar.

On je kazao da je Kapor otvarao vrata, upoznavao nas sa Zapadom kada nam je to bilo potrebno, donosio u naš Beograd dah Njujorka, dah svetskih metropola.

- U gradovima poput Beograda teško je postati osoben znak jedne metropole, to je možda u Parizu postao Žak Prever, u Beogradu je to bez sumnje bio Momo Kapor - kazao je ministar. 

Vukosvaljević je istakao da je Momo Kapor bio Patar Pan srpske kulture - "večiti dečak u najpozitivnijem smislu te reči, koji je imao mnoge kapetene Kuke koji su mu stajali na putu, ali je uspevao svojim čarobnim talentom, svojom vestinom, znanjem, dobrotom i plemenitošću da pobedi svakog kapetana Kuku koji mu je stajao na putu".

Ministar je primetio da iako osporavan i povremeno guran u stranu, prvo umetnički, a onda i politički, kada je došlo vreme da se zauzumu čvrsti stavovi, Kapor je zauzimao principijelne stavove, a kada je vreme bio ležernije, on je svojom ležernošću i šarmom prikupljao i zadobijao pažnju. 

Izložbu je otvorio istoričar umetnosti i dugogodišnji prijatelj Mome Kapora Nikola Kusovac prisetivši se njihovog zajedničkog putovanja u Hilandar, nakon kojeg je Kapor napisao knjigu "Hronika izgubljenog grada".

- Kada su ga pitali koliko je vremena proveo u Hilandaru, rekao je: Jedan dan i jednu noć, ceo život. Moma je iz tih razgovora sa monasima izvukao ono najbitnije i napisao knjigu. Imao je izvanredno izgrađeno selektivno pamćenje, tačno je znao šta postaje građa za buduću sliku ili knjigu - istakao je Kusovac, objasnivši svojom pričom kako je slikarsko obrazovanje odredilo pisca Momu Kapora. 

Na otvaranju je prikazan desetominutni dokumentarni film o Momi Kaporu, a goste su pozdraviti i direktor Medija centra "Odbrana" pukovnik Stevica Karapandžin i direktorka i osnivač Zadužbine "Momčilo Momo Kapor" Ljiljana Kapor.

Karapandžin je istakao da su retki oni koji za života uspeju da postanu legende, da svoje postojanje i svega čega se late utkaju u identitet sredine u kojoj žive, da su retki oni koji su hodali ovim gradom, a da su ih svi voleli. 

- Tu privilegiju je imao Momo Kapor, najbolji slikar među piscima i najbolji pisac među slikarima - kazao je on, dodavši da legenda o Kaporu živi i dalje kao da je među nama.

- Deo naše svakodnevnice su njegove slike i knjige, a priče o njemu još uvek se mogu čuti na mestima koje je rado pohodio, baš kao da će svakog trenutka ući prizvan njima - rekao je Karapandžin. 

Ljiljana Kapor je primetila da je "pišući o drugima i slikajući druge, Momo u nasleđe svakom pažljivom oku ostavio čitavu svoju biografiju, nikada objavljenu - svoj pogled na život, ljude, vreme".

- Fragmente tog niza koji ispisuje o sebi, pišući posvete u knjigama poznatih i nepoznatih čitalaca, čuvajući fotografije koje su za njega imale duboko skriveno značenje, predmete kojima je dodavao sentimentalnu vrednost, ova izložba donosi na uvid - rekla je Kapor.

Idejni okvir izložbe određen je, prema njenim rečima, i geografskim prostorom na kojem je ispisivana lična istorija slikara i pisca Mome Kapora. 

- Postavka oslikava sadržajan i dinamičan život koji je vodio, u za njega najbitnijim geografskim i značenjskim toponima: Sarajevu, Beogradu, Njujorku. Zapravo, ova tri grada se jasno izdvajaju i tematskim celinama izložbene postavke. Sarajevo je vezano za njegovo detinjstvo, Beograd za odrastanje i studiranje na Likovnoj akademiji, dok je Njujork, svojim slobodnim i kreativnim duhom, bio i mera opipavanja Mominih sopstvenih sloboda - objasnila je ona.

Raritet ove izložbe su, kako je dodala, fotografije iz detinjstva, fotografije roditelja, kao i niz ličnih dokumenata, koji nikada nisu izlagani u javnosti.

Izložba je zamišljena kao svojevrsni dokumentarni i likovni putopis kroz život Mome Kapora i bazirana je na istoimenoj monografiji iz 2008. godine, čiji je autor bio Kapor, a njen naziv potiče od fraze "par lui meme", koja znači "o sebi samom".

Do 27. aprila publika će moći da vidi više od 30 crteža i ulja na platnu nastalih u ranoj fazi Kaporovog slikarskog stvaralaštva za vreme studija na Likovnoj akademiji u Beogradu i više od 50 fotografija i ličnih dokumenata iz arhive Zadužbine "Momčilo Momo Kapor".