(FOTO) EKSHUMIRANI GIŠKINI POSMRTNI OSTACI, na Centralnom groblju u Beogradu sestra i pripadnici Srpske garde!

Na Centralnom groblju u Beogradu završena je ekshumacija tela Đorđa Božovića Giške, nekadašnjeg komandanta Srpske garde, i njegovih roditelja

 

Ekshumaciji su prisustvovali njegova sestra Slavica i više pripadnika garde koji su se oprostili od njega.

Posmrtni ostaci biće prevezeni u Crnu Goru, gde će u subotu, po Giškinoj želji, biti sahranjeni na groblju u selu Kuči, u porodičnoj grobnici. Postojeći spomenik na Centralnom groblju u Beogradu ostaće gde jeste, za uspomenu.

Želja pokojnog Giške bila je bude sahranjen u Beogradu, blizu svog pokojnog druga Belog i da bi mu majka obilazila grob, a kasnije je bio plan da počiva pored svojih predaka. Giška je napravio zajedničku grobnicu i sve svoje pretke tamo preneo i želeo je da jednog dana počivaju svi zajedno.

Giška je rođen 15. septembra 1955. u Peći. Živeo je do 1964. u Čortanovcima, a potom se njegova porodica seli u Beograd. Ubrzo po dolasku na Voždovac upoznaje se sa Branislavom Matićem Belim sa kojim postaje nerazdvojan prijatelj. Postaje član bokserskog kluba Radnički, gde ga je u borbama mogao pobediti samo Žorž Stanković. Kao jako mlad dolazi u sukob sa zakonom kada je u jednoj uličnoj tuči izboden nožem.

Ranjavanje je preživeo zahvaljujući snažnoj konstituciji zbog čega je i dobio nadimak Giška. Sa trinaest godina je ilegalno otišao u Italiju. Po povratku u Jugoslaviju počinje da se intenzivno druži sa Borisom Petkovim i Rankom Rubežićem.

Kako su prijatelji govorili, bio je gospodin čovek sa manirima, obišao je svet, govorio nekoliko jezika. Cela njegova soba bila je u knjigama, od poda do plafona, na svim jezicima koje je govorio. Naučio ih je putujući i boraveći u zatvorima. Pričalo se i da je držao predavanja zatvorenicima, učio ih jezicima.

Giška je nekoliko puta bio teško ranjavan i iza sebe imao 11 godina robije, ali je pre rata svojim savetima pokušavao da smiri uzavrele strasti među mladim kriminalcima. 15. septembra 1991. godine  poginuo je na ratištu u Gospiću. Govorio je devet jezika i završio je tri fakulteta.