NATOGORCI UDARILI NA NJEGOŠA! Prevode GORSKI VIJENAC na "crnogorski" jezik?!?

Težnja aktuelnog crnogorskog režima da kreira novi identitet baziran na otklonu od vekovne crnogorske istorije i tradicije, a prevashodno od svega što može imati pridev srpski, u praksi se najčešće pretvori u farsu. Primer za to je nedavni pokušaj falsifikovanja "Gorskog vijenca" i Njegoševog dela prevođenjem na "crnogorski" jezik

Tako se na stranicama čitanke za drugi razred gimnazije u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva iz Podgorice od 2011. godine može naći odlomak iz Njegoševog "Gorskog vijenca" koji je "preveden" na crnogorski jezik, tako što su naknadno zamenjena i umetnuta nova slova koja ne postoje u originalnom tekstu, niti se mogu pronaći u Vukovoj azbuci.

Ako ostavimo po strani činjenicu da je i sa pravne tačke gledišta falsifikovanje nečijeg književnog dela samo po sebi problematično, ispada da je sam Njegoš, kao pesnik i jedna od najznačajnijih figura u istoriji Crne Gore, trenutno najveća smetnja i trn u oku kreatorima novog crnogorskog identiteta.

Progon Njegoša ne završava se samo pokušajima krivotvorenja njegovog književnog dela, već se vladika Rade, iako bez konkurencije najveći crnogorski pesnik, kroz obrazovni sistem Crne Gore sistematski pokušava marginalizovati i svesti samo na usputnu pojavu. Reklo bi se, nužno zlo po same propagatore "montenegristike", koje ipak još niko u Crnoj Gori nema hrabrosti da u potpunosti eliminiše iz obrazovnog sistema.

Sa druge strane, samo Njegoševo delo prepuno "problematičnih" i "škakljivih" momenata nastoji se potpuno zabašuriti, pa se đaci u osnovnim školama sa Njegošem sreću samo na kratko, putem sna Vuka Mandušića, dok se u srednjim školama njegovo monumentalno delo pojavljuje takođe stidljivo, uz analizu svega nekoliko sporednih odlomaka, na čemu se sastanak sa Njegošem za crnogorske đake završava.

Kada se podvuče crta, nameće se neizbežan zaključak da će buduće generacije Crnogoraca, ukoliko žele da se zaista upoznaju sa Njegošem, to morati činiti prevashodno sopstvenim naporima i na svoju ruku, jer im postojeći obrazovni sistem to pravo odriče.

Komentarišući pokušaj crnogorskih vlasti da se jezik, na kojem je Njegoš pisao, umetanjem izmišljenih slova nasilno promeni, prof. dr Jelica Stojanović sa studijskog programa za srpski jezik i južnoslovenske književnosti Filozofskog fakulteta u Nikšiću, za Sputnjik kaže da bi se čak i u slučaju prihvatanja novih slova i glasova ponovo radilo o srpskom jeziku, pa bilo da se radi o "standardnim ili dijalekatskim oblicima srpskog jezika".

- Njegoš je govorio i pisao srpskim jezikom i uvek se radi o srpskom jeziku, bilo da su u pitanju standardni oblici srpskog jezika ili dijalektski oblici srpskog jezika. I "djevojka" i "đevojka" je srpski jezik, jedno su standardni književni oblici, a drugo dijalektski oblici srpskog jezika koji se govore na širokom prostoru. Ako uzmemo, dijalektski oblici su i u predstandardnoj epohi postojali, ali ime jezika je uvek bilo jedino srpski - kaže profesorica Stojanović.

Kako dodaje sagovornica Sputnjika, postojanje određenih glasova i dijalektskih oblika, koji se često koriste u Crnoj Gori, vlasti u toj zemlji žele da iskoriste kao povod za promovisanje nekog novog zasebnog crnogorskog jezika. Prava istina jeste da se isti dijalektski oblici takođe koriste na prostoru Banije, Korduna i jugozapadne Srbije i da nikako ne predstavljaju samo ekskluzivitet Crne Gore, tako da, dodaje ona, "kako god transformisali te izraze, u pitanju je srpski jezik".

- Ne možemo mi sada, ako je Njegoš na primer pisao "đe je zrno klicu zametnulo", reći da to nije srpski, već crnogorski jezik, jer je reč "đe" isto srpski jezik - objašnjava Stojanovićeva.

Naša sagovornica takođe podseća da u Crnoj Gori do poslednjih 10-15 godina "nikako drugačije nije imenovan jezik kojim se govori, osim kao "srpski", pri čemu se radi o "narodnom imenovanju", što upućuje da su i svi jezički oblici koji se koriste u Crnoj Gori opet oblici srpskog jezika.

Profesorica Stojanović se na kraju razgovora za Sputnjik osvrnula i na nedavnu odluku Kongresne biblioteke u Vašingtonu da proglasi crnogorski jezik zasebnim jezikom, pri čemu je, kako kaže, jasno da se suštinski radi o "političkoj odluci". 

- Engleski jezik je zvanični ili jedan od zvaničnih jezika u 45 zemalja svijeta. Zamislite sada da u 45 zemalja sveta svi engleski jezik nazovu imenom svoje zemlje. Ili nemački jezik, pri čemu se mnogo više razlikuje nemački jezik u Nemačkoj od nemačkog u Austiriji, nego sve ove varijante srpskog jezika i to je ekskluzivitet samo ovih prostora i nema nigde u civilizacijskoj praksi da se jedan isti jezik zove različitim imenima nego na ovim prostorima, gdje se radilo na rasrbljavanju srpskog jezika -, zaključuje Stojanovićeva.