PRETI NAM EKSTREMNA KLIMA! SMENJIVAĆE SE SUŠE I POPLAVE! Klimatolog Goran Pejanović, zamenik direktora RHMZ, UPOZORAVA!

Klima u Srbiji se dramatično menja zbog globalnog zagrevanja, narednih godina očekuju nas nagle smene perioda velikih suša i ozbiljnih poplavnih talasa, kao i drastični skokovi i padovi temperature, kaže Pejanović

Srbiji narednih godina prete česte i nagle smene ekstremnih vremenskih prilika, upozorava klimatolog Goran Pejanović, zamenik direktora RHMZ! Prema njegovim rečima, zbog globalnog zagrevanja, u našoj zemlji će se velike suše smenjivati sa obilnim poplavama, a visoke tropske temperature sa ledenim talasima.

Do ove pojave dolazi zbog naglog zagrevanja mora i okeana u našem okruženju, koje nepovoljno utiče na promenu klime u našoj zemlji.

Loš uticaj

Goran Pejanović iz Nacionalnog klimatskog centra Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za Informer objašnjava da, što je globalno

Vreo 21. vek U poslednjih 120 godina,od deset najtoplijih leta osam ih je bilo posle 2000. Goran Pejanović

zagrevanje veće, i temperature u Srbiji su sve više.

- U Srbiji se u narednom periodu mogu očekivati česte smene ekstremnih vremenskih prilika! Tako na primer, može se desiti da nakon suše za kratko vreme dođe do velikih poplava. Takođe, dolaziće do naglih i drastičnih skokova i padova temperature. Ovakve stvari se dešavaju zbog globalnog zagrevanja i emisije gasova poput ugljen-dioksida, metana i azot-suboksida, koji izazivaju efekat staklene bašte. Kako dolazi do povećanja emisije gasova, tako "skaču" i temperature vazduha i okeana - objašnjava Pejanović i dodaje:

- Četiri mora u našem okruženju, Crno, Kaspijsko, Baltičko i Sredozemno more, i Atlantski okean nikad nisu bili topliji još od 1865. godine. Oni direktno utiču na našu klimu, jer što su topliji, to su i temperature kod nas sve više. Sa druge strane imamo pomeranje toplotnih zona ka severu, što dovodi do velikog broja suša na ovim prostorima. Broj velikih suša skočio je za duplo u odnosu na period od 1961. do 1990. godine. Sada ih imamo na svake tri godine, a nekada su se dešavale na svakih šest. Toplotni talasi su sve intenzivniji i duži, a koliko temperature "skaču" svake godine, najbolje pokazuje podatak da od 1888. godine, od 10 najtoplijih leta ikada čak osam smo doživeli nakon 2000. godine! - ističe Pejanović.

Naš sagovornik objašnjava da nam sve veće globalno zagrevanje neće doneti samo suše već i druge ekstremne vremenske pojave poput poplava.

- Zbog visokih

Najtoplija leta u Srbiji: 2012. najtoplije leto 2017. drugo najtoplije leto 2007. leto kada je izmerena najviša temperatura ikada 2003. veoma sušno i vrelo leto

temperatura mora i okeana dolazi i do povećanog isparavanja vodene pare, koja odlazi u oblake. Dalje, to dovodi do izlučivanja ogromnih količina kiše i grada, koji mogu izazvati poplave! Zbog toga beležimo povećan broj dana sa padavinama preko 30 litara kiše, usled čega dolazi do čestih bujica i pojave klizišta i odrona. Pravi primer je to što smo ove godine zabeležili čak 250 odsto više padavina u odnosu na višegodišnji prosek! - objašnjava Pejanović.

Problem su gasovi

Naš sagovornik upozorava da, ukoliko ne smanjimo emisije gasova, klima će biti sve ekstremnija.

- U ovom trenutku globalna temperatura veća je za jedan stepen nego ranije, a ako ne smanjimo emisije gasova, možemo očekivati da se ona do kraja veka poveća za bar još tri stepena - upozorava Pejanović.

Đurić: Srbija na udaru tri različite mase

Meteorolog "Weather2Umbrella" Đorđe Đurić kaže da su drastične promene temperature nešto što se već događa u Srbiji, a sve zbog toga što se naša zemlja nalazi na udaru vrelog, ledenog i vlažnog vazduha, koji se često velikom brzinom smenjuju nad našom teritorijom.

- Srbija se nalazi na udaru tri drastično različite vazdušne mase! Prve, koja iz Sibira donosi ledeni vazduh, druge, koja sa severa Afrike donosi vreo vazduh, dok nam sa Atlantika dolazi vlažno vreme. To možemo slikovito da prikažemo kroz primer koji je Srbiju zadesio u martu ove godine. Naime, prvog dana marta zabeleženo je minus 25 stepeni, dok je poslednjeg dana marta izmereno isto toliko, ali u plusu! Za 31 dan razlika u temperaturi iznosila je dramatičnih 50 stepeni, a nakon marta usledio je najtopliji april u istoriji - kaže Đurić.