DOLAZILE SU MI ŽENE I U VENČANICI! Verica radi NAJLEPŠI I NAJODGOVORNIJI posao, a nakon četiri decenije IMA SAMO JEDNU PORUKU

Uveliko mi na porođaj dolaze ćerke mojih prvih porodilja, kaže Verica, koja u GAK "Višegradska" radi skoro 40 godina

Verica Dačić (59) iz Barajeva je babica sa najdužim stažom u Institutu za ginekološko-akušerske bolesti KC Srbije u Višegradskoj u Beogradu. Za nepunih 39 godina rada pomogla je da na svet dođe čak 11.500 beba! Za nju se može reći da je prisustvovala rađanju čitavog jednog manjeg mesta.

- Danas uveliko na porođaj kod mene dolaze ćerke mojih prvih porodilja od pre dvadesetak i više godina. Moja najveća satisfakcija za ovo što radim su zdrava beba i suze radosnice u očima roditelja - kaže za Informer Verica i dodaje da je zadovoljna što posao decenijama obavlja odgovorno i savesno i što nikada nije bilo zamerki na njen rad.

Lepa reč za trudnice

Ova skromna i nasmejana žena za Informer kaže da babica ne može biti svako.
- Prvo moraš da voliš svoj posao, da mu budeš posvećen i posle godina i godina staža i da ga radiš svaki dan sa istim žarom kao kada si počinjao. Naša prednost je što ne radimo sa bolesnim pacijentima, već sa budućim majkama, i to uvek budi lepo raspoloženje. Iako ste nekad umorni i dođu loši dani, sve probleme ostavimo ispred porodilišta i predamo se poslu, koji i te kako ume da bude težak. Trudnicama treba podrška, lepa reč, pomoć, i mi se trudimo da im to pružimo koliko možemo i da uz njih budemo bukvalno od njihovih prvih kontrakcija do kraja porođaja - objašnjava Verica.

Foto: Zoran Sinko

Naša sagovornica čitav radni vek provela je u porodilištu u Višegradskoj.
- Srednju školu za babice završila sam 1980, a praksu sam imala baš u "Višegradskoj". Već sledeće godine dobila sam i prvi posao, i eto, posle skoro 39 godina na istom sam mestu. Ali sa ove tačke gledišta ne kajem se nimalo, i kada bih opet birala, izabrala bih da budem babica - otkriva Verica i priseća se prvog radnog zadataka:

- Iako je prošlo dosta godina, sećam se svojih početaka. Nikad neću zaboraviti, bio je to "boks" za porođaj broj četiri. Babica i glavna sestra Ruška Tomić pozvala me je i rekla: "Spremi se za svoj prvi porođaj." Uvela me je u taj prostor i rekla da ću prvi put da obavim sama posao do kraja, da sam odgovorna za svoje postupke i za sve ono što se odvija u toku porođaja. Iako sam bila srećna i ponosna, u isto vreme sam bila i uplašena i osećala sam veliku tremu. Sva osećanja su bila pomešana, ali kada se porođaj završio i beba zaplakala, odahnula sam i bila mnogo srećna. Nakon toga sve je bivalo lepše i lakše... bebe su se samo ređale. Sada, pri kraju radnog veka, sigurno imam oko 11.500 porođaja iza sebe, a biće ih još.

Porađala i poznate

Tokom rada u porodilištu, u rukama je držala i bebe poznatih ličnosti.
- Kad ste na ovakvom radnom mestu, uglavnom porađate i sve vaše prijateljice, komšinice, rođake. I mislim da sam sve te žene iz mog okruženja porađala. Što se poznatih tiče, iskreno, ne mogu baš ni svih da se setim, bilo je tu i glumica, novinarki. Sećam se recimo porođaja Mire Škorić i Vesne Zmijanac - kroz osmeh priča ova babica.

Verica će teška srca iz porodilišta u penziju otići početkom 2021.
- Posle 40 godina staža mislim da je red da se oprostim od ovog posla. Po iskustvu penzionisanih koleginica, reklo bi se da sam odlazak nije nimalo lak, jer posle toliko godina zauvek skidate uniformu. Biće mi teško, ali ponosna sam na sve godine i na moje divne, vredne i posvećene koleginice koje ostaju da budu podrška budućim majkama - kaže Verica.