(VIDEO) SRBIJA MEĐU ODABRANIM VOJNIM SILAMA KOJE IMAJU BORBENE ROBOTE! Društvo nam prave SAD, Kina, Rusija, Velika Britanija, Iran...

U svetu raste interes za automatizovanje borbenih sistema za kopnene armije. Lider u toj neobjavljenoj trci u naoružanju zasad su Sjedinjene Države, ali im duvaju za vrat Kina, Rusija, Velika Britanija i Iran. Među odabranim zemljama koje mogu da se podiče ovim tehnologijama je i Vojska Srbije

U SAD je finansiranje robototehničkih projekata poraslo sa 20 miliona dolara u 2014. na 327 miliona u 2019j. Budžet za narednu godinu biće 353 miliona dolara. Toliko Pentagon priznaje.

Ministarstvo odbrane Velike Britanije za vojnu automatizaciju i primenu veštačke inteligencije pri konstrukciji oružja prošle godine je izdvojilo J160 miliona, a ove godine će ta izdvajanja dostići J500 miliona.
        
U celom svetu će rashodi za vojnu robototehniku i veštačku inteligenciju ove godine premašiti 115,7 milijardi dolara. Do 2022. će se ta stavka - po prognozama - podići do 210,3 milijardi dolara.

O američkim ambicijama na planu robotizacije borbenih sistema ponešto je otkrio brigadni general Ros Kofman koji rukovodi realizacijom programa za proizvodnju oklopne tehnike sledeće generacije.

- Već smo stigli dotle da su naše robotizovane mašine u stanju da samostalno izviđaju, da koriguju vatru po protivniku, da same utvrđuju da li na putu postoje prepreke, a objedinjene sa ljudima mogu da samostalno donose odluke na bojnom polju.

Robotizacija će armijama vodećih zapadnih zemalja pomoći i da reše problem manjka vojnika. Primera radi, Nemačka planira da do 2035-te svoje kopnene snage poveća na 8 brigada, tri divizije i jedan multinacionalni korpus. Međutim, sve manje Nemaca želi u profesionalne vojnike, pa u Berlinu već ozbiljno debatuju - vraćati ili ne obavezni vojni rok.

BEZ ALTERNATIVE: NASA PLATILA RUSIJI ČETIRI MILIJARDE DOLARA! Američki kosmonauti mogu u kosmos samo na ruskom Sojuzu!

Vojne tehnologije veštačke inteligencije već su podeljene u tri kategorije: ograničena veštačka inteligencija (Artificial Narrow Intelligence, ANI), potpuna veštačka inteligencija (Artificial General Intelligence, AGI) i superveštačka inteligentija (Artificial Super Intelligence, ASI).

ANI - to tehnologija sa strogo ograničenim parametrima za dejstva u određenim "okvirima" i uslovima.
AGI se već može upoređivati sa mogućnostima čoveka.
A ASI treba da nadmaši čoveka (vojnika).

Većina postojećih vojnih, a i civilnih, tehnologija veštačke inteligencije pripada grupi ANI. Prve ozbiljne borbene mašine u kategoriji AGI treba da se pojave nakon 2040-te. Procene su da će se na ASI čekati još najmanje jedan vek.

        
Trenutno vodeće armije sveta veštačku inteligenciju najviše koriste za izviđanje, prikupljanje podataka pomoću senzora i radara i njihovu obradu.

Paralelno se radi na sistemima za selektovanje informacija i podataka i njihovo dozirano dostavljanje svakom vojniku i oficiru (zavisno od funkcije).

"Mašine" već zamenjuju čoveka pri identifikovanju ciljeva ili objekata u bazama podataka (brzinom koja je nedostupna čoveku), kao i pri pronalaženju bezbednih prolaza za vojne kolone.
        
Sasvim konkretno, već se testiraju automatizovani teretnjaci sa funkcijom „predvodnik-vođeni". Naredne godine će neke armije već imati robotizovane kolone za snabdevanje jedinica na frontu (u gradovima, planinama i džunglama).

NATO JE SENKA, NIJE MOĆNA VOJNA SILA, IZGUBIO JE SVRHU! NATO je gubio svrhu 90-tih, TADA SU STRADALI SRBI! Hoće li opet neki mali narod i zemlja platiti...?

Već postoje roboti-demineri, a očekuje se pojava mašina koje će funkcionisati u uslovima povećane radijacije i neposrene biološke i hemijske opasnosti.

U budućim planovima velikih vojnih sila posebno mesto imaju "mešovite komande" u čijem sastavu će biti ljudi (oficiri) i automatizovani sistemi ili Manned-Unmanned Teams (MUM-T). Zasad se bave uglavnom prikupljanjem podataka, sa njihovom distribucijom vojnicima i komuniciranjem s njima.

Trenutno je na ovom planu najveći problem u ljudskom (ne)prihvatanju mašina koje su u stanju da donose (makar i na nižem nivou) samostalne odluke.    

U američkoj armiji "distancionost" (stand-off) smatraju jednom od glavnih komponenti za "ratove budućnosti".

Ista koncepcija na pojedinačnog vojnika gleda kao na „integrisanu borbenu platformu" jer će delovati koordinirano sa tenkovima ili helikopterima.
 
Gde je u ovoj priči Srbija?! Verovali ili ne, naša zemlja je među malobrojnim državama koje mogu da se podiče ovim tehnologijama. Vojska Srbije je razvila malo robotsko oružje Miloš DUBP (Daljinski Upravljiva Bezposadna Platforma).

Miloš pripada grupi manjih kategorija odnosno manjih veličina bezposadnih daljinskih upravljivih sistema odnosno robota. Projekat je pokrenut tokom 2016 godine, i još uvek traje njegov razvoj.

Poznat je i po stečenom nadimku "Mali Miloš" (Pretpostavlja se da je nadimak dobio zbog sličnosti u imenu ovog robota i višenamenskog oklopnog vozila BOV-M16 Miloš.), a projekat je razvijen u Vojnotehničkom institutu u Beogradu. Namenjen je širokom delu misija kako vojnih tako i policijskih. 

(VIDEO) POČEO GRAĐANSKI RAT U BOLIVIJI? UBIJENO PETORO, POVREĐENE DESETINE pristalica svrgnutog predsednika EVA MORALESA!

Razvoj daljinsko upravljive bezposadni borbeni sistem Miloš je podstaknut sve većim interesovanjem širom sveta za razvoje različitih vrsta bezposadnih vozila, kako bi se ljudstvo bilo zaštićeno od rizičnih odnosno vrlo opasnih operacija.